Први пут сам писао непосредно пре оставке Васовића, а други пут сада, када се у клубу чине по мом мишљењу поново непромишљени потези. Да будем конкретан — повод за ово писање је великодушно обећање управе клуба за давање исписница половини првотимаца, и то оној бољој. Да би један тим био велики, потребно је да поред квалитетних играча има и људе који знају шта хоће; да има доброг тренера и пратећу екипу стручњака. Мислим да Партизан, већ дуже времена не може да консолидује јако руководство, јер благовремено не припрема руководећи кадар.

Једна од управа клуба је својевремено омогућила одлазак готово комплетног тима најбоље генерације „црно-белих“, с напоменом да су заслужни чланови и уз мало обештећење дали играче какви су били Јусуфи, Галић, Шошкић и други. То их је коштало губитка титуле шампиона, коју више нису освојили и хиљада навијача који би својим присуством на утакмицама увеличали само такмичење, а тиме и повећавали приходе клупске касе.

Садашња генерација фудбалера ништа значајно није постигла, ништа значајно урадила и то стицајем низа околности.

За мене је нелогично да се „великодушно“ даје исписница носиоцу игре Бори Ђорђевићу, или, пак, стубу одбране Пауновићу који је захваљујући лошим вођењем политике престао бити репрезентативац.

Читајући последњи број „Партизановог весника“ једна ствар ми је запала за око. Поштујем стручност тренера Мирка Дамјановића, али за две и по деценије, први пут чујем од једног тренера Партизана како пред утакмицу са Бором изјављује: „да ће Партизан у Бору скупо продати своју кожу“.

Какав је то тренер једног великог и угледног клуба који се унапред предаје и то пред противником који је последњи на табели. То је недопустиво!

Ко је тај у југословенском фудбалу, пред ким један Партизан треба да положи оружје и „прода своју кожу“. Докле год је таквих и оних који форсирају Живаљевића, а запостављају Завишића, Партизану се црно пише.

Желео бих да кажем и неколико речи о другим спортовима у Партизану. Надам се да се више неће поновити случај „Белића“, који је крајње нељудски исконструисан. Да одбојкаши због једног кикса не изгубе тако лако титулу шампиона, коју су само једну годину држали. Кажњавање ватерполисте Стаменића је случај без коментара. Партизан је увек био трн у оку судијама, и само се успешним резултатима можемо борити против таквих арбитара.

— Миладин Јовановић, Завидовићи