Уз рођенданско славље нашег аса: Драган Кићановић кроз три дана слави свој 21. рођендан, управо у време када је на светском првенству доживео највећа признања и оставио иза себе и такве звезде као што су Ћосић, Белов, Луик…
Било је много буке око преласка Драгана Кићановића у „Партизан“, али је тај трансфер оправдао очекивања, „Кића“ је почео своју каријеру у новом клубу да урезује златним словима. Под будним оком Жеравице, који је сваки Драганов корак усмеравао ка правом путу, успео је да се наметне савезном капитену. Ускочио је на место упражњено изостављањем Симоновића. Тако је наш државни тим изгубио једног аса, али је добио другог млађег играча, који ће постићи много више у свету кошарке од свог претходника.
„Златна“ Барселона
Први пут у својој историји наш државни тим се на Европском првенству окитио златном медаљом. Члан тог тима био је и Драган Кићановић. Схвативши да му је то велика шанса заиграо је одлично и обезбедио себи место у првој петорци „плавих“. Ипак, на том првенству, и поред добрих игара, „Кића“ је био у сенци свог „пара“ у игри — Зорана Славнића. И поред тога доказао је да му је место међу дванаесторицом најбољих. Најважније је то да Мирко Новосел верује у младост и раскошан таленат младог Кићановића.
„Кића“ осећа да има подршку публике и стручњака и труди се да их не разочара. Али играч таквој формата ретко кад може да изневери, јер и када игра сасвим просечно, он је још увек изнад осталих. Нерешива је загонетка за своје чуваре. Све што ради чини у пуној брзини, најчешће неочекивано. Брзинска реакција и рефлекси су му тако наглашени да је готово неухватљив за противника. Мора још да поправи одраз, па да се приближи идеалном типу кошаркаша. Натпросечна играчка интелигенција сврстава га у сам врх наших репрезентативаца. Шут му је скоро компјутерски тачан и захваљујући недостатку треме и доброј концентрацији служи га и у најодсуднијим тренуцима. То је доказао и на последњем Светском првенству у Сан Хуану, где је, можемо слободно рећи, најодлучније допринео нашој победи над репрезентацијом СССР-а. И то баш служећи се својим убитачним шутем, у тренуцима када никоме из нашег тима ништа није полазило за руком. Техничка виртуозност његовог дриблинга ломи све противнике.
Кошеви су се умирили после канонаде на седмом по реду надметању за назив најбољег на свету, и велика спортска пера састављала су најбољи „тим света“ према приказаној игри. Сви извештачи били су сложни у једном: доделили су место Кићановићу у идеалном тиму света! Све би то изгледало нормално да Драган нема само 20 година. Са тих двадесет пролећа иза себе „Кића“ је остварио и више него што је у најсмелијим дечачким сновима могао да очекује. Али, то није све. Његово време тек долази. Знајући озбиљност која краси овог младог кошаркаша спремни смо да верујемо да ће његово име у историји југословенске кошарке представљати посебно поглавље.
Овде не смемо заборавити „Партизан“ клуб коме Кићановић дугује део свога успеха. Ту му је, под руком Ранка Жеравице, омогућено да се развија; да своју обдареност дигне до степена, који га је учинио светским асом. Кроз неколико дана, тачније 17. августа, Драган Кићановић ће навршити 21 годину живота и тим поводом наш лист му честита рођендан са жељом да он дуго носи дрес „Партизана“ и игра тако да сви љубитељи кошарке у нашој земљи буду испуњени поносом.
Надамо се да ови наши усхићени редови и честитке неће пореметити сигурну равнотежу та тако стабилне личности као што је наш истакнути ас, већ ће га његова висока међународна афирмација обавезати на још преданији рад и већа остварења.