ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ
Стјепан Бобек:
- Рођен: 1923. године у Загребу
- Репрезентативац; 63 пута
- Почетак каријере: 1935. године, у Партизану од оснивања, 1945.
- Завршио каријеру: 1958.
- Занимање: фудбалски тренер
Имали су Партизан и југословенска репрезентација плејаду великих фудбалских мајстора, имаће Партизан и југословенска репрезентација нову плејаду великана, али једно име остаће синоним фудбалска моћи, образац за израз достигнућа у фудбалском спорту. Стјепан Бобек, велики, вероватно највећи фудбалер нашег послератног фудбала, ум једна сјајне епохе — његове, Партизанове, репрезентативне…
Његово име и Партизан, деценију у по значило је једно. Бобек је апсолутни рекордер Партизана и то броју одиграних утакмица и по броју постигнутих голова.
468 утакмица — 403 гола!
Марко Валок, један од Бобекових творевина у дресу Партизана, постигао је у просеку више голова од великог мајстора, али сезоне 1947. и три касније остаће као незапамћени куриозуми — 37 голова, 31, 47, па 48 голова у једној години! А његове златне ноге чак су и од његових хтења биле моћније — што је замислио на терену, урадио је, а моћ тих идеја оплеменила је велики број његових саиграча и подигла их на звездане висине. Марко Валок, Антон Херцег, Бранко Зебец, Бранко Михајловић, Милош Милутиновић… питајмо се у име времена прошлог: да ли би били оно што су постала да поред њих није играо ненадмашна Стјепан Бобек.
Млађима треба рећи, ако је то уопште могуће, како је Бобек играо…
Мисаоно, савршеним дриблингом, владавином у простору, елегантно, муњевито изненађујуће, раскошно, ангажовано, борбено, обема ногама, нешто слабије главом, за гол, за саиграча за публику…
То ће вам, млади пријатељу фудбала, радо рећи сваки старији пријатељ са трибина, као и они који су чезнули за лепотом Бобекове игре — Милутиновић,Веселиновић, Михајловић, Валок…
ТОДОР ВЕСЕЛИНОВИЋ: „Играо сам педесет утакмица у дресу Партизана, педесет пута са Стјепаном Бобеком. Таквих мајстора данас, на жалост, нема. Најтеже је било схватити његову идеју, јер је свака била нова, непоновљива. А кад идеју схватите, успео је и Бобек и ви. Био је највећи играч нашег фудбала!“
БРАНИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ: „Никад ми на памет није пало, док сам био у Крушевцу, да ћу играти лево крило. Кад сам дошао у Партизан и стао уз линију поред Бобека, чинило ми се да сам на том месту — рођен. Никад нико неће знати да дода лопту као Стјепан Бобек!“
МАРКО ВАЛОК: „Надавао сам се голова за цео живот, мојих и Бобекових голова. Често сам и сам жалио што се у листу стрелаца уписује моје име а не његово, јер, дао сам велики број његових голова. Знао је да присили човека да постигне гол. А сваки који је он постигао био је за нас најбоља лекција…“
МИЛОШ МИЛУТИНОВИЋ: „Инстиктивно смо се разумели. Ја, млад брз као стрела, жељан игре и највећег простора, — он, мудрац, који чека прави часак да завршимо акцију у два потеза. Таквог саиграча никад нисам имао. Бобек је био највећи мајстор нашег фудбала!“
Данас нема мајсторства као некад, нема мајстора, нема фудбалских симфонија. Данас се у фудбалу тражи нешто друго, и то може бити лепо, али данас нема фудбалских симфонија и зато што време Стјепана Бобека припада прошлости, о којој треба да се распитујете. Јер, боје ове спортске земље бранио је један искусни великан у копачкама.