Коментар утакмице Партизан — Арсенал 1:0 (1:0)
На почетку нове сезоне Партизан је приредио лепо вече на стадиону ЈНА: доведена је славна енглеска екипа Арсенал. За љубитеље фудбала то је била ретка прилика да уживају у допадљивој игри и надметању, екипа које имају шта да покажу.
Тек после двадесетак минута игре Партизанови напади су постали чешћи, организованији и опаснији по гол противника. Уз добру асистенцију одбрамбених играча допадљиве акције изводили су Завишић, Вукотић, Грубјешић и нарочито Бјековић. Завишић је извео неколико изванредних продора по десном крилу и са тих позиција убацивао опасне центаршутеве пред гол Арсенала. Вукотић је упутио неколико удараца, док се Бјековић неуморно борио, редовно надмудривао противнике и ударцима главом угрожавао противнички гол из сваке позиције. Пред сам крај полувремена Бјековић је наградио стрпљиви аудиториј голом какав се одиста ретко виђа на нашим стадионима: на центаршут Вукотића, који је продирао по левој страни Партизаново лево крило је пуном снагом захватило идеалну лопту и послало прави пројектил у мрежу Арсенала. Тај волеј ударац, који је био право ремек-дело вештог стрелца, подигао је буквално гледалиште на ноге. И неколико Арсеналових играча, кад су се тренутно опоравили од шока који их је задесио, честитали су Бјековићу на тако мајсторском поготку. Нема сумње, и најпробирљивији фудбалски зналци, били су задовољни. И само због једног таквог поготка вредело је видети овај меч на Топчидерском брду.
За почетак Партизан је доста показао и успешно отворио фудбалску сезону. Победа над једним реномираним противником из Енглеске, иако минимална, значајна је. Играчи из напада показали су доста жустрине и борбености, док је одбрана, такав се утисак намеће, каткад превише мирна. Готово цела екипа често, па и предуго, играла уназад, много је враћала лопту. Таква игра је за гледаоце непопуларна, љути их, чак и нервира, сем кад се избегава директан противников опасан напад. Па, ипак, Партизан је на такве потезе био често приморан због велике покретљивости и затворене игре Арсенала.
Солидну игру у Партизану пружили су Бјековић, Вукотић и Завишић. У одбрани је било мало поузданијих, Томић и Голац били су нешто више запажени. Навалном реду, у циљу веће пробојности и ефикасности, потребно је још више брзих и организованих напада преко крила, још више лопти из дубине. Појединцима ће добро доћи и више борбености и окретности. Одбрамбени играчи су се само на моменте успешно носили са нападачима Арсенала.
У првенственим и куп окршајима, где ће бити далеко мање компромиса него у овом пријатељском мечу, одбрана ће морати редовно да показује више брзине и жустрине, да све лопте намењене својој навали шаље брже и смишљеније. Мирноћа фудбалера у игри често може да импонује, али свакако не и оваква индолентност какву су показивали, и то у већем делу дуела, Бошковић и Козић, па каткад и Истатов. Наш голман често делује поспано као да не очекује озбиљну опасност, па се предуго задржава на гол-линији, не истрчава да би на време интервенисао, спречио напад, а не бранио.
Отварање сезоне на Топчидерском брду, кад се све измери и фудбалски прорачуна, било је успешно. Занимљива, на моменте борбена, али у свему фер борба. За нове окршаје који Партизану предстоје на три фронта: у Купу Југославије, у националном шампионату и купу УЕФ-а меч са Арсеналом био је привлачан и допадљив.