Меч у Светозареву против вицешампиона Каблова нова прилика за рехабилитацију

Слаба сетва бодова у првих пет кола националног шампионата већ је прошлост. Све очи упрте су у будућност, у наставку шампионата који би требало да донесе преокрет. У интермецу између сиве прошлости и догађаја који предстоје у Партизану се вежбало интензивније и методичније него било кад. Цео погон бившег седмоструког шампиона Југославије налазио се у мобилном стању. Јер „рат“ који предстоји мора се завршити победоносно, мора бити рехабилитација за многе ране доживљене у првих пет уводних „битака“.

Под заставом су после дуже паузе поново сви најбољи: Белић, М. Поповић, 3. Николић, Шекуларац, то је квинтет који одавно заједнички није бранио „црно-беле“ боје. Уз помоћ младих, чије време тек долази (Живковића, Килибарде, Павичевића, Петровића и Дамјановића), Партизан практично не би смео да изгуби ниједан меч. Нови Пазар, Прокупље, Приштина су црне епизоде, то су порази који се више не смеју поновити.

Једини проблем остаје најлакша — мува категорија. У стручном штабу признају да је то њихова грешка, да Партизану категорији бораца до 51 килограм мора имати достојног наследника једног Стевана Паљића или Витомира Станојевића, али ће рећи да се шампиони не стварају преко ноћи, да и југословенски бокс нема ниједног „муваша“ екстра класе. Наравно, пред недељни меч против вице шампиона Југославије Каблова у Светозареву биће то велики хендикеп, али то није разлог за песимизам. Напротив, нико не сумња у победу на „врућем“ рингу у Светозареву.

Светомир Белић је опет здрав. Психолошка нестабилност више не ремети спортски живот Микана Поповића и Фахрије Шекуларца. „Побуњеник“ Јован Николић одустао је од својих „„одметничких“ намера, на време је схватио да ће авантуре једино њему шкодити. Одмор од жестоких битки добро је дошао Малетићу, та петорка давала је тон раду који мора да резултира повратком угледа.

Објективно нема екипе у Југославији која на окупу има толико квалитетних бораца. Њихова спремност у овом тренутку је база оптимизма пред недељни меч у Светозареву.

„Комплетни смо и спремни. Такав Партизан неће изгубити у Светозареву“, пун је оптимизма тренер Павле Шовљански. „Истини за вољу у најлакшој категорији наше боје ће само формално бранити неко од полетараца, али и са деветорицом с којом сад располажемо, на било ком рингу у Југославији, морамо освојити 11 бодова. Тврдим дошло је време ренесансе и прва жртва на том путу ка старој слави биће Каблови.“

„Технико“ Ново Станишић такође не помишља на пораз у Светозареву. Он тврди:

„Наша снага јесу прекаљени асови, али наш прави квалитет су младићи који као запете пушке чекају и меч у Светозареву и све остале, јер су жељни афирмације. Димић, Павичевић, Петровић, Килибарда… поносни су што носе дрес Партизана и неће дозволити да у њему буду само пролазници. Данас су они анонимуси, већ сутра биће снага попут једног Белића или Поповића. Ипак, у овом тренутку одлуке, најбитније да су сви поново на окупу да ће уједињеним снагама учинила све да Партизан буде онај стари страх и трепет на ринговима широм Југославије.“

Нова клима је очигледно присутна. До јуче размишљало се како саставити екипу. Данас коме поклонити поверење у најбољој гарнитури. Због тога се још увек не зна ко ће бранити „црно-беле“ боје у Светозареву. Рекоше постоји 18 кандидата. Орних и спремних да брод из немирних вода доведу до шампионске луке. То су: Живковић, Игњатовић, Малетић, Петровић, Димић, Дамјановић, Шекуларац, Нешић, Симић, Павичевић, Белић, Шошкић, Ј. Николић, Совровић, М. Поповић, Радојевић и Килибарда.