Новица Вулић и Сима Николић уступљени су прошле године Динаму из Панчева. Овог јула вратили су се у Партизан. И, док је Вулић скоро изборио статус првотимца (играо је против Жељезничара, Вележа и Радничког) — Николић још није дебитовао на првенственом мечу. Повратком Николића из Панчева тренер Дамјановић се нада да ће млади центарфор озбиљно конкурисати за место у првом тиму. Прошло је, ето, и пет кола шампионата, а Николић је само на утакмици са Бором — седео на клупи за резервне играче. Због чега овај талентовани младић није озбиљније наметнуо кандидатуру за први тим? Ни сам Николић нема прави одговор, али и не губи наду да ће ускоро постати првотимац.

НИКОЛИЋ: Морам се пожалити да је моје „школовање“ у Панчеву био чист губитак времена. Без озбиљнијег стручног рада ниједан млади играч не може напредовати. А у Панчеву, искрено, радио сам веома мало. Уз то повредио сам препоне, једно време играо недовољно излечен, а онда сам „оболео“ и од равнодушности, тако да није ни чудо што се нисам истакао у Панчеву. Верујем, да сам и протекле сезоне тренирао у Партизану да бих већ био стандардни првотимац.

П. ВЕСНИК: И сада имате шансу?

НИКОЛИЋ: Наравно, посебно сада кад Ненад Бјековић одлази на одслужење војног рока. Грубјешић и ја остајемо главни кандидати за дрес са бројем девет. Знам да „Паја“ има предност, годину дана је старији од мене, а, већ три-четири сезоне наступа у прволигашкој конкуренцији. Због тога ћу стрпљиво чекати праву шансу.

Нисмо се могли отети утиску да корпулентни двадесетогодишњи нападач има велике изгледе да буде један од три истурена нападача у Партизановом навалном реду. Висок 184, складно грађен, одличан скакач и добар шутер обема ногама. Наравно, ако настави озбиљно да тренира Сима Николић би ускоро могао да постане добра замена за Ненада Бјековића.