Пре две године био је првотимац — у јесен 1971. и у пролеће 1972. године играо је запажено. И када се очекивало да ће постати стандардан првотимац — почеле су повреде. Један од најталентованијих из своје генерације — Зоран Цветановић — више је провео у болесничкој постељи него на терену. Од пре месец дана — даровити фудбалер почео је да тренира вредније него икада.

На претпоследњем тренингу пред утакмицу са ОФК Београдом Цветановић је просто изгарао на терену. После завршеног тренинга остао је сам и скоро један сат шутирао голману Милићу. Више је него очигледно а „Цвек“, како су та другови прозвали још у јуниорском тиму — жели што пре да се врати међу првотимце. Поверио нам се:

„Чини ми се да не могу бити здравији него што сам сада. Потпуно сам излечен, операција менискуса је сасвим успела. На тренинзима се не штедим, и нисам осетио никакав бол. Сада је све у реду. Надам се да ћу ускоро успети да се наметнем стручном штабу ‘црно-белих’.“

Дијалогу са Цветановићем присуствовали су увек верни навијачи. Мислимо на оне који не пропуштају ни тренинге „црно-белих“. Неко је приметио да конкуренција за место у првом тиму одавно није била јача, Зоран Цветановић је одговорио:

„Сигурно да је боље што располажемо већим бројем кандидата за први тим али ако бих се ја плашио тога потражио бих место у неком другом, слабијем тиму. Ја сам уверен, а надам се да ће ми ускоро бити пружена шанса и да то докажем. Надам се да са успехом могу носити дрес првотимца Партизана, а о осталим жељама и плановима — други пут.“

Очигледно, младић који има 21 годину, а још пре три године играо је у првом тиму, мислио је на дрес неке од државних селекција. Не треба заборавити да је Цветановић бранио боје омладинске репрезентације Југославије заједно са Шурјаком, Мужинићем и још неким фудбалерима, сада озбиљним кандидатима за дрес са државним грбом.