Пред финале екипног првенства државе
Само неколико дана дели наше атлетичаре и атлетичарке од финала екипног првенства Југославије.
Борбе у квалификацијама су успешно преброђене и преостало време до 6. октобра најрационалније се користи за постизање топ-форме.
Атлетичари ће наступити у Београду, а неизвесност око места где ће се одржати финале екипног првенства за жене унело је мало нервозе у редове наших девојака, јер је по алтернативи био одређен Загреб, али обзиром да се ни Динамо ни Младост нису пробили у завршне борбе лако се може десити да Партизан буде организатор ове приредбе.
Без обзира на предтакмичарске невоље све тече по плану.
„Одлично се ради, атлетичари су озбиљни што се најбоље види из такмичења у квалификацијама када су не само испунило већ и пребацио планирани број бодова“, биле су речи једног од тренера, проф. Драже Милосављевића.
„Надам се да ће нам Мирјана Туфегџић (кугла и диск), те Вукмировић Стеван (копље) донети сигурна прва места, а од нашег скакача у даљ Фахрудина Јахића очекујемо друго место, а можда чак и дужи скок од главног фаворита Ненада Стекића.“
„Добро сам се припремио и очекујем прва места и бодове за свој клуб на 5 и 10 км“, рекао нам је наш најбољи дугопругаш Славко Кузмановић.
„Повреде Вукомановића и Међимурца представљају велики хендикеп за екипу па се лако може десити да ја трчим 1.500 м. што ће резултирати мојим неучествовањем у једној од дугопругашких трка“, каже Кузмановић.
„Очекујем да ћемо освојити друго место, а када бисмо побољшали спринтерске дисциплине могли би да конкуришемо Црвеној звезди.“
Веселинка Милошевић (800 и 1500 м.) главну конкуренткињу види у Сарајки Дурдици Рајхер, а највећег фаворита за освајање првог места у укупном пласману у екипи осијечке Славоније.
„Слабо сам тренирала у последње време, јер ми је био неопходан одмор. Сада излазим на стадион два пута дневно и проводим три и по сата радећи под надзором Драге Штритофа“, каже Веселинка.
„Ако преостало време искористимо на најбољи начин можемо се надати другом месту.“
Вођа женске екипе Михајло Туфегџић обавестио нас је да је неколико девојака оболело од грипа, али се нада да ће до почетка такмичења све бити здраве и орне за борбу:
„За нас ће сваки пласман на једно од прва три места представљати успех. Главни такмаци су нам екипе Славоније и Сарајева. Наша предност у односу на њих је у уједначенијем квалитету екипе. Највеће наде полажемо у Видмарову, Крстићеву, Томићеву, Марковићеву, Милошевићеву и Туфегџићеву“.
Топаловић Драгана, чланица штафете 4×100 м. прогнозира победу над штафетом Славоније за коју трчи најбржа Југословенка Јелица Павличић:
„Иако смо Видмарова, Крстићева, Глигоровска и ја мало заједно тренирале, због честих припрема прве две које су чланице државне репрезентације, надам се најбољем“.
На минулим квалификацијама одржаним у Београду највећи број бодова екипи је донео Фахрудин Јахић скоком у даљ 741 см:
„Ове године сам постигао и свој лични рекорд скоком од 750 см. То је добар резултат када се има у виду да сам овог пролећа на залетиште изашао после двогодишње паузе и без припрема.
„Осећам да бих могао да постигнем још више у својој дисциплини када не бих морао, због интереса клуба, пре скока у даљ да трчим 110, м. препоне и учествујем у троскоку, борим у десетобоју… Сасвим је нормално да ми за моју дисциплину остаје мало снаге.“
Преостаје нам да сачекамо прву недељу у октобру и да се „на лицу места“ уверимо у тачност прогноза наших атлетичара и њихових тренера.