Иако је од Светског кошаркашког првенства у Порторику прошло два месеца, познаници, пријатељи и многи љубитељи кошарке постављају ми исто питање: „Зашто сам мало играо на шампионату?“
Који су разлози? Покушаћу самокритички да изнесем главне узроке о свом учинку на шампионату. Да будем искрен: својом игром, изузев против Американаца, нисам задовољан! Припреме за шампионат у Порторику биле су, по мојој оцени, врло успешне. Имао сам утисак да су свих дванаест играча једва чекали, први звиждук судија. И ја сам био спреман за напорни турнир. Чини ми се никад нисам био физички боље припремљен.
Верујем да је Мирко Новосел очекивао од мене добре игре и велики допринос за освајање једне од медаља, па чак и златне. После европског првенства у Барселони и мојих добрих игара (по мишљењу многих стручњака) оправдано, и ја сам сматрао да ћу бити један од главних ослонаца репрезентације.
У жељи за већом афирмацијом државног тима и својом личном, вероватно, требало би тражити један од главних разлога мог малог учинка и незадовољавајућих игара у Порторику.
Психички нисам био добро припремљен. „Изгорео“ сам пре него што сам изашао на терен. То су још честе измене.
На утакмицама против Бразила, Порторика и Канаде најмање сам допринео победама. У игру сам улазио готово незагрејан, и то тек у другом полувремену. Међутим, све утакмице које сам почео у првој постави, одиграо сам онако, како је тренер захтевао. То се нарочито односило на утакмице са Кубом и Американцима. Игру, сам напуштао задовољан, очекујући да ћу се поново вратити.
Зашто више нисам улазио у игру, вероватно је то део тренерове процене и концепције. Жао ми је што против Американаца нисам дуже играо, јер ми њихова игра одговара. Надметање у скоку под оба коша, брзи спринтеви и снажни дуели посебно ме привлаче. Пред шампионат са истом екипом играли смо две тренинг утакмице, на којима сам, по мишљењу мојих другова, био међу најбољима. Та психичка неприпремљеност, честе измене, моје лично незадовољство доприносом, доста су утицале на мој однос према игри. Био сам често малодушан, понекад и недовољно борбен, што није моја одлика.
Од завршетка светског првенства до данас размишљао сам и анализирао своје игре и чини ми се да сам увидео све грешке. Обећавам симпатизерима кошарке и Партизана да ћу те недостатке искоренити, а то ћу доказати већ на првим утакмицама овогодишњег првенства, које почиње половином октобра. Та тренутна криза за мене је само једно искуство више у мојој спортској каријери.