Стеван Вилотић о Партизановим надама: Јуниори „црно-белих“ бележе (такмичарски) успехе, али је пожељније да неколико њих постану стандардни првотимци

Сада се наш клуб налази у једној специфичној ситуацији. Генерација Бјековића, Ђорђевића, Радаковића, Будишића, Пауновића, Ђорђића … лагано одлази са сцене. Чини нам се да њихов одлазак свесрдно помаже и тренер Мирко Дамјановић, ваљда у жељи за стварањем једног новог тима, који ће (да ли, коначно?) повратити пољуљани углед „црно-белих“. Потражили смо тренера омладинске екипе Стевана Вилотића, да у разговору са њим одгонетнемо ко су ти младићи који ће за годину-две дана носити дрес првог тима? Да ли су они кадри да у догледно време постану прави наследници?

Основна одлика спорта (па и живота) је динамика и стални процес мењања, убрзани ход у ново. Пролазност, постаје неминовност. У фудбалу би се то могло окарактерисати као: смена генерација, долазак младих играча.

После 1966. године у Партизану је извршена, да је тако назовемо — присилна смена генерације. Шошкић, Јусуфи, Галић, Васовић и другови напуштају Хумску 1. Та трофејна екипа односи собом и последње успехе. То се морало одразити на фудбалске генерације у протеклих девет сезона: без освојеног шампионата и Купа Југославије.

„О омладинцима најречитије говоре њихови успеси“, сталожено је почео да образлаже тренер Вилотић. „До прошле године су освојили, као пионири, прво место на турниру у Борову и јуниорски Куп Београда, Србије и Југославије, а затим првенство Београда и Србије. Доспели сме и у финале државног шампионата, где смо у првој утакмици заслужено поражени од Динама (0:3). Уз честитке противнику и без жеље за правдањем изгубљеног меча, нагласићу да смо пре тога одиграли за 15 дана — 9 утакмица, што је негативно деловало на момке.

„Сви ови успеси“, наставља Вилотић, „само су доказ да је ова генерација дужна поштовања. У свом рангу такмичења су више пута доказивали да су равни (а већином и бољи) осталима. Из тих чињеница намеће са закључак да од ових играча може постати одличан прволигашки колектив, што ја и очекујем. Сада је најважније и даље са њима радити и подићи им лоптачко знање на један виши ниво. Предуслови постоје — важан је даљи напор.

П. ВЕСНИК: Неки играчи су се већ укључили у рад првог тима?

ВИЛОТИЋ: Седморица момака су ове године потписали уговор, и неки су већ дебитовали у првом тиму. То су: Михић, Миодраг Врањеш, Стојковић, Вучинић, Лабус, Филимоновић и Стоисављевић. Они ће ове године по потреби ускакати у прволигашке окршаје и играће у новооснованој Омладинској лиги. Од екипе која је у последњих годину дана изгубила само две утакмице (обе од загребачког Динама) скрећу на себе пажњу: Радовић, Залад и Добријевић — који су и стални чланови омладинске репрезентације Југославије, а још се истичу: Танасијевић, Петровић, Полак, Вуковић, Краљ, Чичаревић, Милојковић, Николовски, Седларевић …

Стеван Вилотић је већ десет година у Партизану. Био је неко време и тренер првог тима, а сада је и селектор омладинске репрезентације Југославије. Дуго ради са младим играчима и интересовало нас је да нам на крају каже нешто о начину селекције младих играча у Партизану и проблемима који се на том путу срећу.

ВИЛОТИЋ: Наглашавам да се ми углавном ослањамо на играче који су поникли у нашој средини и прошли кроз све фазе — од пионира до сениора. У београдским школама налазимо талентоване дечаке који воле фудбал и са њима систематски радимо. Ту се налазимо у подређеном положају у односу на главног месног ривала. Поред тога, у допунској селекцији (довођење младих играча из других клубова) смо прилично спори и да смо ту брже и ефикасније деловали, у редовима омладинске екипе би било још неколико одличних фудбалера. Озбиљан проблем нам чине и важећи прописи.

Јасно је, талената има. Рад, систематски, методски претвара их у квалитет. Како каже једна руска пословица: „Злату ће се кујунџија наћи.“ Надајмо се да ће се ова народна мудрост потврдити и у Партизану.