Три освојена бода у прва два кола наставка шампионата недвосмислено говоре да је Партизан поново стао на чврсте ноге. Тврдње стручног руководства да је мршав биланс на старту само неугодна епизода и да је сад дошло време за ренесансу шампионске екипе полако се остварују. Прави је подвиг кад подмлађена екипа избори реми на „врућем“ рингу у Светозареву, кад на свом буњишту до ногу потуче некадашњег шампиона екипу Радничког из Крагујевца. Задовољство је још веће кад се зна да су управо у свим фуриозним мечевима у праве дивове израсли многи полетарци, али је исто тако још веће изненађење кад људи који руководе клубом тврде да су незадовољни. Разлог, а шта би друго било него суђење, него људи у белом, који су се већ једном пре пет година потрудили да да једно тако славно име као што је Партизан постане друголигаш, а сад опет терају по старом.
„Многи су нам после освојеног бода у Светозареву честитали на подвигу. Каблови су вицешампиони, а ринг под Ћурђевим брдом неосвојив бастион. А, ми који смо били сведоци тог меча, па и комплетна управа домаћег клуба, најбоље знамо да је резултат уместо 9:9 требало да буде пет бодова разлике у нашу корист“, вели председник Милорад Милошевић. „Заиста но схватам због чега су се арбитри заверили против Партизана, због чега нас кажњавају за грехе које нисмо починили.“
Рећи ће председник да није толико у питању онај други „изгубљени“ бод јер Партизан има дугорочну политику, да тек у следећем шампионату очекује победоносни поход ове младе екипе, али ће исто тако са пуно разлога да се запита неће ли овако навијачко и необјективно дељење правде пре времена срушити амбиције и елан Белића и другова, њихових тренера и свих оних који воде бригу о овом клубу светлих традиција.
Ипак, надајмо се да такав однос арбитара није тенденциозан. Партизан је после недељне седме првенствене рунде, која је уједно и крај првог дела шампионата, на четвртој позицији. Испред њега су Будућност, Топличанин и приштевски Раднички. Титограђани имају шест бодова више, Топличанин и Раднички по три. Да ли је то достижно.
„Рекох није нам циљ у овом првенству шампионска титула. Екипа је подмлађена, а одласци неколико првотимаца у ЈНА и повреде омели су нам многе планове“, наставља Милошевић. „Ипак борићемо се за што бољи пласман, јер нама није свеједно да ли ћемо на крају бити шести или трећи. Борићемо са и више шансе нећемо пропуштати ниједну шансу. Само суђење. Оно ме брине и у том смислу морамо нешто учинити. Али исто тако мислим да то није само наша брига, да би о томе морали да поведу рачуна и људи у БСЈ, јер Партизан је много учинио на популаризацији бокса у нашој земљи, на његовој афирмацији и ван њених граница.“
Подсетимо се у другом делу шампионата, у седам кола, Партизан има врло повољан распоред. Четири пута је домаћин — Радничком (П), Топличанину, Будућности и Кабловима. Гостује Новом Пазару, Нишу и Крагујевцу. То практично значи да „црно-бели“, ако не могу да се домогну шампионске фотеље, ипак индиректно одлучују о прваку Источне групе Прве савезне лиго. Јер, у госте им долази три првопласиране екипе. Све то повећава драж, то је шанса да Симић, Димић, Килибарда докажу да њихово време тек долази. Нико од њих не захтева победе по сваку цену, али о6јективно требало би да од 14 могућих бодова освоје девет. А, то би вероватно било довољно, за друго место у групи, поготову што Топличанин и Раднички долазе у госте, а имају само три бода предности.