На тренинзима, пријатељским и првенственим утакмицама својом добром игром истичу се четворица младих још неафирмисаних младића. Они су амбициозни и желе да се докажу, да напредују како би једнога дана били ослонац екипе Партизана. Имају све услове да остваре своје жеље.
Реч је о четворици младића који већ играју у првом тиму: Керкезу, Беравсу, Тодорићу и Марићу. Сада бих хтео да читаоце „Партизановог весника“ упознам са овом четворицом младих кошаркаша Партизана.
Душан Керкез је најстарији, рођен је 1952. године. Дошао је из Вршца где је играо за клуб „Бриксол“. Тамо је био ослонац екипе, све се вртело око њега. Био је први стрелац лиге, а у Партизану је дошао као велики потенцијал. Ранко Жеравица га је довео управо зато што је поседовао изванредне физичке предиспозиције, које врхунска кошарка захтева.
Душан Керкез има изванредну брзину на којој би му позавидели и многи спринтери, веома добар скок, сигурну руку, али и недостатак технике. Међутим Керкез у прве две године није задовољио, није испунио оно што се од њега очекивало. Разлог: није имао право место у тиму! Играо је крило, а касније га је Жеравица прекомандовао на бека, тако до је изгубио самопоуздање, није био више онако амбициозан — постао је малодушан.
Три године је радио, напредовао, усавршио технику за бека и сада се може рећи да ће у новом првенству бити много бољи него ранијих година, и да на њега може рачунати не само клуб, већ и Мирко Новосел, тренер кошаркашке репрезентације Југославије.
Бора Беравс је рођен 1953. год. поникао је у пионирима Партизана, генерацији коју је тренирао некада изврсни играч Партизана и репрезентације Југославије Мишко Бојовић. Није се могло десити боље: да једног дечака између 11 до 12 године тренира тако искусан ас какав је Бојовић и да све своје кошаркашко знање преноси на дечаке који су радили под његовим руководством. На првим тренинзима одскакао је од осталих један мали вижљасти дечак за кога се касније говорило да ће постати оно што је некада био његов тренер. Играјући на јуниорским првенствима Србије и Југославије био је један од најбољих играча, тако да га је тадашњи тренер јуниорске репрезентације Југославије, Новосел, узео као потенцијалног кандидата за јуниорску репрезентацију. Касније, на припремама и пријатељским утакмицама, Беравс се доказао и остао је да игра у селекцији јуниора све док су му то године дозвољавале. Сви су мислили да ће Беравс бити у сениорској селекцији Југославије, али се то није догодило јер је у то време стагнирао. Ипак, ове године је заиграо у Б селекцији што му је дало повећи подстрек за рад и пробудило жељу да једног дана заигра за „А“ тим репрезентације Југославије.
Још као јуниор краљевачке Слоге Драган Тодорић (рођен 1954. год.) је позван у јуниорску репрезентацију Југославије. Био је запажен као и Беравс на јуниорским првенствима па је позиван на припреме, јер је тренер Новосел сматрао да само тако може да напредује и израсте у играча великог формата. Међутим, то напредовање не би било у потпуности изражено да није прешао у Партизан, где је радио под контролом Ранка Жеравице. Тодорић се у почетку није снашао јер у Партизану добио сасвим другу улогу од оне коју је имао у Слоги. Тамо је био први стрелац, а Жеравица је желео да израсте у типичног „плејмекера“ (ствараоца игре). Требало му је времена да се адаптира и већ сада Тодоровић игра неупоредиво боље него раније. То се види и по томе што му је тренер Новосел указао поверење уврстивши га у „Б“ селекцију, а потенцијални је кандидат за олимпијске игре у Монтреалу. Да ли ће оправдати поверење и да ли ће бити међу најбољом дванаесторицом Југославије зависи од њега.
Лаза Марић је дошао из Новог Травника Има 21 год. а кошарком се активно бави тек три године.