Охрабрење пред наступ кошаркаша у првенству и „Купу Радивоја Кораћа“: Партизану је првом пошло за руком да нанесе пораз екипи ЦСКА пред београдском публиком

Кошаркашкој публици, навијачима Партизана, нагло је порастао апетит после мајсторски припремљене „закуске“, чији су протагонисти били наши момци на интернационалном турниру, одржаном пре неколико дана у Београду, у част 30-годишњице ослобођења града.

Игра коју су кошаркаши Партизана пружили на обе утакмице, против Барселоне и ЦСК, заслужује само похвале, а прво место је доказ више да су наши кошаркаши постали зрела, уиграна екипа, без претеривања, екипа европског нивоа, која се може носити равноправно са сваким противником. Довољно је рећи да су наши кошаркаши први нанели пораз, пред београдском публиком, екипи ЦСК која истина није наступала са прослављеним асом Сергејем Бјеловим, али је у својим редовима имала изврсне кошаркаше, Милосердова, Једешка, Коваленка и Ткаченка.

„Мислим да смо уверили и оне најскептичније да Партизан има велику вредност, да ће у првенству и Купу ‘Радивоја Кораћа’ водити главну реч. Презадовољан сам освојеним првим местом у Београду и игром коју смо само неколико дана раније приказали на турниру у Сплиту, где смо заузели треће место, иза Југопластике и ЦСК (изгубили смо од Југопластике са 2 поена разлике, а у борби за треће место, са 14 поена предности, надвисили шампионски Задар). Играли смо без повређеног Далипагића. Радује нас повратак Тодорића у форму коју је имао на јуниорском првенству Европе 1972. године у Задру“, забележили смо у „трку“ речи техника Чоловића који није крио задовољство после победе над екипом ЦСК (95:91) у финалу београдског турнира.

„Партизан је играо модерну, брзу игру, пуну ритма, нешто попут игре коју у фудбалу манифестују Ајакс и Барселона“, каже Жеравица. „Било је доста нерационалних потеза, али лепих за око због којих хиљаде навијача долазе на кошаркашке утакмице. Признајем да сам на првој утакмици пажљивије пратио игру Партизана од игре свог новог клуба Барселоне. Момци су играли зрело, веома борбено и победа није изостала. Недостатак им је споро враћање у одбрану које брзе екипе са пар контранапада могу да искористе.

„Шта да вам кажем, како сам се осећао после утакмице. Био сам тужан због пораза Барселоне, али радоснији због изванредне игре Партизана. Моји некадашњи момци су показали да су постали једна од најјачих наших екипа, да су у самом врху југословенске кошарке. Ове године водиће главну реч у првенству и Купу Кораћа“, у једном даху, пун одушевљења за игру својих ученика рекао је, данас тренер шпанске екипе Барселоне, Ранко Жеравица.

„Задовољан сам игром коју су момци показали. Успех је остварен залагањем свих играча, па нема разлога да неког посебно истичем. Турнир пред првенство и наредне мечеве у Купу „Радивоја Кораћа“ показао је да смо у форми и да смо способни да и даље пружамо добре партије. Тренирамо два пута дневно и паралелни наступи у два јака такмичења, неће бити никакво посебно оптерећење нашим кошаркашима“, рекао нам је тренер кошаркаша Борислав Ћорковић — Реба.

Турнир је показао да су у овом тренутку најспремнији Кићановић, Далипагић, Тодорић, Фарчић и Ђукић.

„Кићан“ је играо велемајсторски. Био је међу најпрецизнијим играчима, а истовремено је толико лопти „напаковао“ саиграчима што је противника често доводило у мат-позицију.

Радује нас повратак у репрезентативну форму младог Тодорића који са Кићановићем представља изванредан бековски пар. Није нескромно ако кажемо да ће у наредном првенству, ако и даље буду пружали овако сјајне партије, бити најбољи пар бекова.

Шта рећи о Далипагићу, кошаркашу чудесних, „ванземаљских“ скокова. Играо је корисно, ефикасно и за публику лепо, егзибиционистички, јер како протумачити његово „закуцавање“ лопте преко двојице робусних центара Московљана.

„Фаре“, тај стари лисац у неколико наврата је подигао на ноге све присутне. Не игра он лепо, али постиже кошеве неком необјашњивом лакоћом из најбезизлазнијих ситуација. Наскупљао се, као и обично, „отпадака“ под противничким кошем и захваљујући томе био трећи стрелац екипе Партизана.

Ђукић се борио, играо срчано, сигурно добро и таквом игром допринео великом успеху.

Остали играчи су на паркету провели мало времена, да би се о њиховој игри нешто више рекло. Важно је да смо стекли закључак да су Поповић, Керкез, Беравс, Латифић и Зечевић увек спремни да помогну екипи и да се својски труде да недостатак одређених играчких квалитета надоместе борбеношћу.

Партизан је способан за велике подвиге и можемо очекивати да ће у наредним мечевима дати свима нама доста узбуђења, лепе игре и да ће нам донети много радости.