Изванредне борбе четворице Партизанових боксера на ревију у част ослобођења Београда

Велика међународна ревија у част тридесетогодишњице ослобођења Београда била је обележена учешћем четворице Партизанових мускетара. Милосав Поповић савладао је Румуна Константинескуа, а млади Живковић Бугарина Ангелова. Јован Николић је поражен у дуелу против Румуна Кулинака, а Светомир Белић положио је оружје пред сјајним совјетским представником Таировим.

Из ове телеграфске и суве презентације резултата рекло би се да су момци у „црно-белим“ дресовима остварили половичан успех. Према оном што се дешавало у рингу велелепне Палате спортова „Пионир“ слободно се може тврдити да су једини осветлали образ југословенском песничењу. Али, пођимо хронологијом догађаја:

Први је на бљештаву сцену изашао голобради Живковић. После дуге паузе, због боравка у ЈНА, ово му је био тек трећи меч. У таквој ситуацији Бугарин Ангелов био је велики фаворит. Још пре првог ударца гонга многи су прежалили симпатичног Живковића. У стилу „лако ћемо“ Бугарин је и започео дуел, али је убрзо морао да се спашава како зна и уме. Добро поучен из угла Живковић није атаковао већ је из заседе ловио грешке свог партнера и опасним контра ударцима неумољиво погађао у најосетљивија места. Ангелов је крај једва дочекао на ногама, а Партизанов полетарац је на перфектан начин демонстрирао шта у боксу значи контра ударац и мудра тактика.

Милосав Поповић је на овој ревији још једном показао да је реч о изузетно надареном момку. Иако је за противника имао снажног и неугодног Румуна, Константинескуа, бившег првака Балкана и вишеструког првака Румуније, Поповић је меч одбоксовао у великом стилу. Ударао је из свих позиција, увек у прави час избегавао је опасне атаке Румуна. На крају све се претворило у егзибицију, а изузетно мајсторство наследника Мате Парлова приморало је жири, у коме су се налазили бивши великани нашег ринга, да га прогласе најбољим техничарем ревије.

Праву трагедију, искључиво захваљујући судијама, доживео је неустрашиви Јован Николић. Румун Кулинак је само у првом делу борбе имао иницијативу, а онда је кормило у своје руке преузео Николић. Нападао је храбро, за сваки ударац враћао је два, у трећој рунди је Кулинака чак два пута доводио у нокдаун. Али, која вајда од свега кад су арбитри за победника прогласили Румуна. Истини за вољу, Кулинак је као прави спортиста касније признао да је победио захваљујући судијама, на рингу је чак видљивим гестовима показивао публици да то није његова кривица, али шта је то вредело кад је прави победник ринг напустио као — поражени. Није вредело ни то што је гледалиште пуних десет минута огорчено протестовало, „судијска кухиња“ је и овог пута била неприкосновена.

Једино разочарење својим верним навијачима, гле чуда, приредио је бивши вицешампион Европе Светомир Белић. У дуелу против сјајног совјетског репрезентативца Таирова никако није успевао да пронађе праву формулу за напад и одбрану и на крају је заслужено поражен. Белић је касније признао да није спреман за тако напорне двобоје. Ако је тако морао је да откаже учешће, јер реноме се тешко стиче, популарност још теже, али се лако — губи, што је Белић, који је испраћен звиждуцима на својој кожи најбоље осетио.

На крају да резимирамо: Партизанови боксери достојно су репрезентовали југословенски бокс. То охрабрује, поготову пред недељни наставак првенства. Партизан истини за вољу не може бити шампион, али није свеједно да ли ће бити други или пети. А, што се тиче Светомира Белића, верујемо да је у питању само краткотрајна криза, да ће ускоро поново бити онај стари истински шампион ринга.