КРОЗ НАШУ ЛУПУ

Пред нама је дерби сусрет, утакмица два најугледнија југословенска тима, један од оних мечева који су пуни тврдог негирања — да боље пласирана екипа мора победити. Та вечита неизвесност која се кроз скоро тридесет година надвијала над сусретом између Партизана и Црвене звезде и овог 27. октобра биће присутна на стадиону код Аутокоманде.

Ко ће победити — то питање лебди на уснама навијача оба тима. Одговора нема. И једни и други прижељкују оно најлепше и плаше се оног најгорег. Старе ране, усекотине су прошле и прешле у ново цело и то загонетку која је пред нама чини још већом.

И Партизан и Звезда појавиће се у новим саставима, са младим играчима. Уз први атрибут младости — самопоуздање и гордост — они ће нам показати и сву своју вештину, знање, енергију и ентузијазам који ће унети у борби да би славили победу. Сећамо се да је, без мало, сваки дерби избацио по неко ново име, које је касније било крупно у југословенском фудбалу. Ко ће то овог пута бити — не знамо. Има их на обе стране који су жељни тога и имају способности за то.

И поред таквих племенитих настојања очекујемо да се актери ниједног момента неће удаљити од стила и понашања које су раније генерације фудбалера ова два велика клуба изградили. Нека у том лепом и узбудљивом рељефу игре буде дуела, оштрине, борбености, свега што модерни фудбал данас захтева, али нека не буде ништа од оног што називамо недопуштеним и опасним.

Утакмица Партизан — Звезда није само меч локалних ривала. То је сусрет који побуђује интересовање у читавој земљи. Јер, у недељу ће ма сваком стадиону ван Београда сви гледаоци једним ухом бити везани за тај највећи догађај. Уосталом, сви они поред својих миљеника навијају још за „црно-беле“ или „црвено-беле“.

Напетост ишчекивања лебди у простору, осећа се душевни немир навијача оба клуба. Њихово ватрено срце већ јаче бије. И до недеље ће се навијачка страст распламсати правим дахом. Већ сад није тешко препознати руку која набија пушку. Вођи стручних штабова су ти који психички и физички припремају своје момке, оштре их за тај дуел који доноси највећу радост и најтежи бол.

Недеља се ближи. Са њом расту и наше жеље. Навијачи Партизана осећају муњу у облацима, верују да ће гром погодити најљућег ривала и да ће Бора Ђорђевић, Пауновић и другови тријумфовати.

Можда је оптимизам навијача Партизана у овом тренутку нешто већи, јер су њихови љубимци тек кренули у јуриш, док Звезда показује неке знаке посусталости. Али, искуство нас учи да нема никакве законитости нити логике када се сретну на фудбалском попришту ова два тима. Очекујемо да ће правом поезијом да затрепери мајсторство Вукотића, Ђорђевића и осталих и да ће то бити одлучујуће за крајњи исход меча.

Треба још једном истаћи, да су ово утакмице нерава. Ко на том плану покаже већу стабилност, тај има и веће шансе да судбину меча окрене на своју страну. Партизан је у прошлости често губио ове утакмице само зато што није издржао нервни тонус, што је често хтео брзо али брзоплето да реши утакмицу, био усијано амбициозан, нервозан… То искуство би сад требало нечему да нас научи. Основно је — не треба „јурити“ резултат. Треба играти мирно и чекати да резултат дође као последица боље игре. Некада смо у превеликој жељи заборављали на сопствени гол, па нас је Звезда побеђивала баш онда када смо били бољи и надмоћнији. То више не би смело да се понови.