Кошаркашко првенство државе
После убедљиве победе фудбалера Партизана над Вардаром добро расположени навијачи кренули су у спортску халу на Новом Београду да би још једном победом својих љубимаца увећали уживање. И нису се преварили. Кошаркаши Партизана су на врло убедљив начин савладали љубљанског лигаша.
Далипагић, Кићановић и остали чланови ове екипе која негује снажну, брзу и модерну кошарку у овом сусрету нису посебно бриљирали, на моменте се чинило да их противник не сили да покаже све своје моћи али импонује озбиљност, ангажовање сваког појединца висок морал, хармонично дејствовање и то међусобно бодрење. Када су се смењивали Далипагић и Зечевић, Фарчић и Поповић, Кићановић и Латифић — ту није биле мргођења, неке унутрашње љутње. Не, ту су стисци руке бодрења, жеља да онај што улази пружи највише, да се вођство повећа.
Извесно је да „црно-бели“ у овом тренутну имају сјајан тим. Динамика њихове игре могућности појединаца и дух екипе су оно што их издваја од свих конкурената и што их на крају овог напорног и узбудљивог првенства може учинити шампионима.
Два светска играча
Колега Вељановић из загребачких „Спортских новости“ гледајући утакмицу Партизан — Олимпија искрено је рекао: „Партизан има највише изгледа да буде првак државе. За то постоје два јака разлога: прво има два светска играча — Далипагића и Кићановића — и друго, остала десеторица чланова екипе, који су помало у сенци ових ведета имају такву играчку вредност и такмичарско искуство да ни једна друга екипа са њима не може да се упореди“.
Има истине у овом тврђењу угледног новинара. Можда Фарчић није Јеловац, али је изванредан клупски играч. Поповић је психолабилан али изванредно талентован играч. Керкез и Беравс су доказане вредности о Латифићу не треба трошити речи. Тодорић је велика узданица савезног капитена Новосела а Ђукић ће у овом првенству збрисати и последњег скептика, а Зечевић је већ одавно афирмисан.
Стручњаци кажу да Партизанова два велика играча могу да однесу превагу над осталим асовима Звезде, Југопластике и Задра, али да ће за крајњи успех бити врло значајан допринос и осталих играча, свих оних који можда понекад играју само пет минута, али одлучујуће допринесу крајњем успеху.
Скопље одлучује
У првом делу првенства Партизан има одличан жреб. Секретар клуба Тома Шатара је врло одређен: „Ако победимо Работничког лако се може догодити да до краја јесењег дела сачувамо водећу позицију на табели. Имамо још два гостовања — у Сарајеву и Загребу, а оне најтеже утакмица са Задром и Југопластиком играмо код куће“.
Атмосфера у клубу је врло повољна. Не осећа се никаква грозница. Влада мир, ради се озбиљно, игра са ентузијазмом и знањем и нема оног притиска, грча да се мора успети.
„Ми не мислимо о томе како играју наши ривали и ко може где да изгуби утакмицу“, каже „технико“ Чоловић. „Окренути смо својој унутрашњости, својим проблемима и амбицијама. Знамо значај психичке компоненте у шампионату, па ћемо о томе водити рачуна.“
Сигурно је да је данашњи тим кошаркаша „црно-белих“ стасао за такав подвиг као што је освајање титуле најбољег. Међутим, при свим анализама не треба занемарити и један врло снажан фактор а то је — публика. Партизан има навијаче који су стално уз свој тим, знају да бодре играче, пуни су поверења и што је најважније — то је најбоља публика у поразу. Ту се тек види вредност тих заљубљеника у црно-белу боју. Кажу: сваки клуб има навијаче какве заслужује!