ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ
Мустафа Хасанагић:
- Рођен: 1940. у Прибоју
- Играо: од 1955. до 1970.
- У клубу: ФАП, Партизан
- На месту: центарфора
- Репрезентативац: 3 пута
По много чему Мустафа Хасанагић-Муја је једна од изузетних фудбалских личности које су током минулих деценија продефиловале у дресу „црно-белих“. Генерацијски припадник славне екипе „беба“, доживео је с њима највеће тријумфе, мада није поникао из наше фудбалске школе. Дошао је у Партизан негде тамо шездесетих година, као готов фудбалер, из малог провинцијског клуба ФАП-а из Прибоја на Лиму. Три године се мукотрпно борио и пробијао да би се домогао нашег првотимског дреса, али када се стандардизовао у њему постао је преконоћ права напаст за све прволигашке голмане. Био је несумњиво најраснији стрелац свога времена и један од најефикаснијих голгетера које је Партизан у својим редовима икада имао!
И данас се многи стручњаци питају да ли је Муја Хасанагић био тип фудбалера који касно сазревају или му је пробој у првотимски дрес отежавала изванредно оштра конкуренција за свако место у тиму која је тих година у Партизану постојала? Било како било, тек права је штета што је фудбалски век овог силног тобџије био веома кратак. Доцкан је стасао и сазрео, а врло рано и брзо нестао са велике сцене. Подмукла болест га је удаљила са борилишта у тренутку фудбалског зенита, кад је требало највише да пружи. Била је непроцењива штета не само за Партизан већ и за читав југословенски фудбал.
Као што смо већ рекли, превасходству најистуренији шпиц играч и расан голгетер — Хасанагић је поседовао све одлике модерног вође навале. По неким је био чак супериорнији и од фабулозног Герда Милера. Виспрен пред голом колико и центарфор екипе „велтмајстера“, снажан и чврст у дуелима, хитар и брз у реакцији, „Муја“ је имао далеко израђенији ударац обема ногама, па су зато његови голови били истинска ремек-дела која се дуго памте. Нарочито је познат био по неочекиваним, топовским волеј-ударцима и из најтежих позиција који су по правилу били — неодбрањиви!
Илустрације ради, из галерије његових ефектних погодака навешћемо онај који је постигао у четвртфиналном мечу Купа шампиона, против прашке Спарте у Београду, 1965. године. Партизан је у том мечу тријумфовао са 5:0, а „Муја“ је постигао и шести гол (судија га није признао), за који је доцније увек тврдио да му је најдражи у каријери. Ево како су га савременици описали:
„Лопту коју му је добацио Васовић, Хасанагић је примио на груди окружен тројицом противника. Уследио је потез који може да изведе само велики играч: окренуо се муњевито с лоптом која му је остала као закована на прсима и оставио иза својих лећа сва три противника, а онда му је лопта са груди склизнула на ‘десницу’ — севнуо је: кратак трзај ноге и ‘гром’ је пукнуо у самим рашљама Спартиног вратара који се није ни помакао!“
Мада је судија поништио овај погодак, због наводног офсајда, стадион је тутњао још читав минут после завршетка те акције. Био је то заиста велелепан гол, какав се једном у неколико година виђа!