И у спорту мора постојати некаква хијерархија популарности. На лествици популарности веслачки спорт не заузима неко видније место. Баш стога желели смо нешто да кажемо о веслачком клубу Партизан, о људима који тренирају и раде у овом изузетно напорном спорту а често остају анонимни.
Колико је то напоран спорт може се видети и из податка да је планом тренинга предвиђено да један врхунски веслач треба да превесла годишње између 3 и 4 хиљаде километара, да претрчи од хиљаду до две километара и да дигне тоне и тоне терета. О томе смо разговарали са тренером сениора и јуниора Партизана, Данком Ђунићем, бившим државним репрезентативцем.
„Све те бројке су тачне“, напомиње Ђунић, „и њима недостаје само један податак а то је да ти веслачи не добијају никакву надокнаду у виду новца. Они су истински аматери, уосталом као и ми тренери који радимо са њима. У овом спорту могу опстати само они људи који све то раде само из љубави.“
Поред Ђунића са веслачима као тренери раде (нормално, аматерски) још: Мића Лончаревић — стара се о млађим јуниорима и Слободан Ристовић, који води бригу о почетницима. И они су такође некадашњи активни веслачи Партизана. О важнијим питањима одлучује комисија, у коју, сем тренера сениора, улазе Божидар Вељковић и Војин Поповић.
„Наша оријентација на масовност је скоријег датума“, каже Ђунић. „Кроз новоосновану школу веслања планирамо да наредне године прође неколико стотина ученика. Активно сарађујемо са гимназијама, где можемо да регрутујемо нове чланове. Имамо све категорије веслача, до сениора. На првенству државе, септембра месеца наш четверац са кормиларом, као и четверац без кормилара, заузели су треће место, док је двојац без кормилара освојио четврто место. Учествовали смо и на првенству Србије, где је четверац са кормиларом освојио прво место док је двојац без кормилара био други у својој категорији. Следеће сезоне планирамо учествовање такође на првенству државе и републике, а имаћемо своје такмичаре и на интернационалним регатама на Бледу и у Београду.“
Према плану стручног штаба јуниорска екипа наредне године треба да броји око 50 чланова. Окосницу омладинаца ће чинити два изузетна двојца без кормилара, који се сада истичу преданим радом, што повлачи за собом освајање низа првих места на домаћим такмичењима. Прву посаду сачињавају Зоран Божић и Драган Стефановић, који су уједно и овогодишњи прваци Југославије. Самим тим су евидентни кандидати за репрезентацију и ако све буде у реду са формом, ова двојица јуниора би требало да се такмиче на првенству света у Канади 1975. Њихови велики конкуренти и другови су Чулибрк и Кенић, који сачињавају другу посаду двојца без кормилара. Ово ривалство у оквиру клуба је здраво и позитивно и може да резултира само знатним напретком све четворице момака. Божић и Стефановић су ове године прошли први кроз циљ и на републичком првенству, што је само потврда њихове вредности.
„Ови момци раде свакодневно на Ади Циганлији“, наставља тренер Ђунић, „мада су им због актуелних поплава услови тренинга доста отежани. У ствари, сав новац који имамо улажемо у куповину опреме и реквизита који су скупи. Примера ради, један осмерац кошта чак 12 милиона старих динара. Ето, и ови се аматери спотичу о ту препреку.