У Скендерији Партизан начинио подвиг: после вођства домаћина — 0:2 славио победу од — 3:2!
Срца Партизанових играча, могла су на крају тог петог сета да препукну од радости. Зар је после 0:2 било какве наде? Ипак, чудо се догодило. Младићи у „црно-белим“ мајицама победили су са 3:2. Похитали се један другоме у загрљај, јер су после петог сета, дијамантског сета своје каријере, пружили партију за причу, за незаборав… хероји утакмице, грлили су се на терену, а верни навијачи и чланови управе на трибинама. Радости није било краја…
Драма
Најблаже речено, била је то драма у „сарајевској лепотици“ — дворани Скендерија. Противник је у почетку утакмице демонстрирао изванредну одбојку и захваљујући одличној игри својих смечера Јогунца, Џуде и Лукача, повео је са 2:0. Изгледало је да за Београђане нема наде и да ће сарајевски „студенти“ у истом стилу завршити утакмицу. Али спорт уме да режира чудне преокрете, да испише најневероватније приче…
Преокрет
Изгледало је да „црно-бели“ брод потопљен, да је трећи сет само формалност. Међутим, није било тако. Партизанови играчи били су у тим моментима величанствени. Борили су се попут рањеног лава. Знали су да умеју, веровали су у себе и показали колико вреде. На бриљантан начин, надмашили су себе. Имали су једну изванредну особину те вечери. Њихово лавовско срце, донело је бројној Партизановој породици нови тријумф. Такав приступ игри учинио је да резултат буде изједначен на 2:2 и да срца свих присутних закуцају у ритму „црно-беле“ победе…
Тријумф
Капитен Пиљић, искусни репрезентативац Пиљић и изненађујуће добри Марковић, били су носиоци те незаборавне игре. Ни остали нису жалили труда да би допринели трофејној победи. Сви су заслужили комплименте одушевили су бројне гледаоце у раскошном здању Скендерије. Играли су бриљантно, сигурно до непогрешивости. Као да није било слабих, већ само добрих и још бољих. Одлучност и решеност београдских одбојкаша са Партизановим грбом на грудима, исплатила се многоструко. Сви су играли како се само пожелети могло — сви за једног, један за све.
Фанфаре
После фуриозног петог сета, краткотрајне ескалације радости и опијености победом, младићи тренера Мирослава Воргића, постројили су се на центру бљештаво лепе дворане Скендерије, посебно припремљене и за велико финале.
Уз звуке многобројних фанфара, Паво Јоланц, потпредседник Одбојкашког савеза Југославије, предао је капитену Партизана Мати Пиљићу победнички пехар, који ће следеће године по шести пут, красити клупске витрине Партизана.
Драгоцен трофеј освојен шести пут
Одбојкаши Партизана украсиће своје витрине Купом Југославије по шести пут. Сениорска екипа била је најбоља у најмасовнијем југословенском такмичењу: 1959, 1961, 1962, 1964, 1971, и 1974. године.
Приликом последњег освајања значајног трофеја, екипа је играла у следећем саставу:
Кулић, Ковачевић, Марковић, Стојмировић, Пиљић, Баланџић, Караклајић, Живановић, Петковић, Аданко и Матијашевић.
Рекли су после тријумфа…
Владимир Марјановић, секретар Скупштине ЈСД Партизан:
„Успех наших одбојкаша необично ме је обрадовао. Показало се да управа овог клуба води правилну политику, јер сваке 3 до 4 године обнови екипу сопственим снагама из јуниорског тима. Одбојкаши су тим који увек има по неколико репрезентативаца, створених у сопственој школи. Великом успеху знатно је допринела и управа клуба, састављена од вредних спортских радника. Срдачно честитам нашим младићима и желим им пуно успеха на међународном плану, у такмичењу Куп победника купова“.
Ђорђе Станишић, председник клуба:
„Био сам у праву када сам рекао да непоколебљиво верујем у наше младе играче. Нисам ни једног момента посумњао у крајњи успех и поред значајне предности противника после два одиграна сета. Наш тријумф, увећала је и беспрекорна организација ове финалне утакмице, за коју мислим да је била најсвечанија у историји одбојкашког Купа“.
Мирослав Воргић, тренер екипе:
„Успех нашег младог тима надмашио је све моје оптимистичке прогнозе. Јер пре финалног меча, на путу нам је стајала необично јака екипа Младости из Загреба, коју смо победили и добили шансу да заиграмо у финалу. У Скендерији, после другог сета, умало нисам добио шок. Али и даље сам веровао у преокрет јер смо играли из сета у сет све боље. Вредан успех, најлепше је признање за уложен труд у овој години. Мислим да су на реду лепши дани нашег Одбојкашког клуба. Враћена је вера у снагу тима, у игру.“
Инг. Мате Пиљић, капитен тима:
„Финална утакмица је била много више драматична него квалитетна. То је донекле и нормално обзиром на важност сусрета. Показало се још једанпут да је у спорту, посебно у одбојци све могуће. И најневероватнији преокрети. Велики је ово успех наше младе екипе у којој нема репрезентативаца Голијанина, Станимировића и Баланџића I. Посебно смо добро играли у трећем сету, када смо разбили одбрану противника. Имали смо темпо, непогрешив смеч и непремостив блок. То је одлучило утакмицу.“