ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ
Звездан Чебинац:
- Рођен: 1940. године у Београду
- Играо: од 1954. до 1972.
- У клубу: Партизан, Црвена звезда и ФК Нирнберг (СР Немачка)
- На месту: десног крила
- Репрезентативац: 17 пута
- Занимање: професионални фудбалер
Рођен у изразито спортском браку, од оца Ћире Чебинца некада познатог фудбалера предратног БСК-а и мајке Зрнке Крајиновић прослављене атлетске рекордерке нашег доратног спорта, као брат близанац такође изванредног фудбалера-репрезентативца Срђана Чебинца, специфичан фудбалски феномен Звездан Чебинац имао је све предуслове да досегне највише висине фудбалског неба. Дода ли се томе да је имао срећу да се развија и стаса у друштву легендарних Партизанових „беба“, под стручним надзором творца ове митске чете, изванредног педагога Флоријана Матекала, онда је тим све речено о једном од најизузетнијих талената које је наш поратни фудбал имао.
Реч „феномен“ и реч „таленат“ се некако међусобно искључују, па ће се читалац после оваквих карактеристика Звезданове фудбалске звезде можда наћи мало у чуду. Ипак чуда нема или још боље — чуда има! Звездан Чебинац је управо то специфично фудбалско чудо које је завршило каријеру као непоновљив феномен, али истовремено и као таленат који се није исказао до краја!
Феноменологија Звездана Чебинца крила се у најплеменитијим особинама које су му биле прирођене и које се нису могле научити ни у једној фудбалској школи. Имао је изванредну брзину и неуловљиву финту, идеалан центаршут с крилне позиције којим је увек гађао и проналазио најбоље постављене саиграче (у коме му је раван био једино Џајић) и невероватно прецизан и јак ударац на гол обема ногама. Све то било је довољно да га учини најбољим десним крилом у нашем поратном фудбалу, па ипак он то никада није постао, нити је угрозио примат Тихомиру-Бати Огњанову, иако је био несумњиво даровитији од њега.
Разлози: одсуство амбиција какво се ретко среће, индолентност и неборбеност која је граничила често с кукавичлуком и поред свега тога још и потпуно непрофесионалан односу према фудбалу, игри и екипи. Колико је само пута одустао у последњи час од одлучујућег меча за клуб само зато што му није ковенирао расквашен, каљав терен, претерана жега или хладна кошава! Авионом није из принципа путовао, а исто тако ни на пријатељске утакмице у унутрашњости. Од директних дуела је зазирао, а пред иоле оштријим противником полагао је оружје иако је знањем могао да се поиграва са сваким.
Ћуд је донекле променио тек када је морао, када се обрео на заграничној професионалној пијаци ногу, где нису имали разумевања и стрпљења за његове хирове. Зато је своје најбоље партије давао у дресу ФК „Нирнберга“, коме је својом виртуозном игром донео чак и титулу „мајстора“. „Чеби“ био је љубимац западнонемачке публике и према једнодушној оцени стручњака један од највиртуознијих иностраних фудбалера који се икада појавио на теренима Бундес лиге.
Нажалост у дресу матичног клуба Партизана, (а поготову Црвене звезде) иако је пружио низ величанствених игара, никада није „гризао“ тако ангажовано као у заграничном професионализму. Да је било обрнуто, Звездан Чебинац би сигурно прославио и златни јубилеј у националном дресу и у успомени домаћих љубитеља фудбала остао би вечно као најбољи деснокрилна нападач кога смо икада имали!