Како и колико радимо са младим фудбалерима: Зашто је заборављен „рецепт“ рада великог тренера младих Флоријана Матекала?

Партизан, његови фудбалери, стручни радници и верни навијачи предуго желе успех, много планирају, превише очекују а врло мало се од тога остварује. У плановима и амбицијама Партизан је често био нервозан много пута нереалан. Некадашње блиставе успехе сад замењује тема неуспеха.

Већ више година Партизан нема екипу достојну свог угледа. Нема блиставих резултата.

Где су били промашаји?

Шта је то што није ваљало у Партизану у последњих неколико година? Где су били промашаји у избору и неговању талената када су очекивања изневерена?

Треба добро познавати рад и односе у Партизану па са сигурношћу поставити дијагнозу. Елемената за неуспехе свакако има више. Чини се да је један од њих — помањкање једне континуиране политике, планова, акција и праксе на дуже стазе. На пример, честе промене тренера нису индикација добре политике. Стотину пута спортска штампа је оценила као нецелисходну. Долазили су тренери и после неуспеха 6рзо одлазили. А многима од њих давана су често и превелика овлашћења. А они су, опет, правили каткад и претеране, преамбициозне планове. Кад су долазили други, ретко су кад настављали оно што је претходник започео. Углавном су почињали изнова. Мењале су се и управе, председници, али далеко ређе тренери мада би могло да се постави питање: да ли и одласком тренера, после неуспеха, са кормила треба да иде и управа или добар њен део, кад је већ један програм крахирао и кад је, рецимо конкретно, једна управа дала сва овлашћења једном тренеру? То није најбитније питање али је принципијелно.

Сигурно је да је Партизанов пад узроковала и лоша политика управе клуба, посебно на плану ангажовања стручњака.

Шта је са Партизановом школом?

Пре десет и више година Партизан је у читавој земљи био познат по својој изузетној пракси избора и школовања фудбалских талената. Рад са младима у доба изузетних фудбалских зналаца Иљеша Шпица и Флоријана Матекала био је основа Партизанових успеха, сигурна залога његове сутрашњице, Али, већ више година иако стално постоји и ради омладинска фудбалска школа „Белин — Лазаревић“ правих резултата нема. Управо нема оних који би задовољили Партизан, који би му обезбеђивали наследнике Бобеку, Шошкићу, Чебинцу и Јусуфију…

„Давно је то било кад су у Партизану Шпиц и Матекало створили праву школу фудбала, ненадмашну у Југославији а можда и најквалитетнију у Европи“, говори о том златном добу Партизана Владица Ковачевић, и сам „питомац“ те школе. „То је била синтеза мађарског и аустријског фудбала, у то доба доминантних у Европи: брзог, лепршавог, ефикасног, маштовитог. Ти фудбалски зналци радили су без много помпе и популарности. Били су истрајни и строги. Читава једна група фудбалских ентузијаста (Вујица Радосављевић, Звонко Ладовац, Љуба Поткоњак, Миломир Стризовић, Пера Бинковић и други) упорно су трагали за најмлађим фудбалским талентима. Упорно су из дана у дан обилазили мала игралишта нижеразредних клубова, основне школе, пољане где су се деца играла, и тражили те најмлађе таленте. Ове ентузијасте нису спречавали ни киша, ни невреме, ни зима да изиђу на та мала игралишта и да тамо виде, запазе и одаберу понеког дечачића и да га доведу у Партизан. А после је Матекало био тај који је вршио праву селекцију. Он је био истовремено и отворен и строг. Помно је проверавао свакога ко би дошао и отворено казивао онима који нису били талентовани да иду и покушају у другом клубу. Онима које је одабрао знао ја да буде прави отац, Умео је да их држи на дистанци, да тражи рад и учење, пре свега.“

Тако су поред осталих „откривени“: Јусуфи — код Цветкове махале, Шошкић — у Кумодражу, Киш — у Панчеву, Васовић — на Дорћолу, Митић и Чебинац — недалеко од Звездиног стадиона, Миладиновић — на Ђерму. И други на игралиштима нижеразредних београдских клубова, па чак и на пољанама.

На такав начин су фудбалски ентузијасти и зналци упорно трагали за фудбалским талентима да би касније од њих постајали велики играчи.

Међутим, та пракса у Партизану је поодавно пресахла. Преовладало је мишљење да је таква школа преживела, да ју је време претекло, да је рад мукотрпан и надасве скуп. Једно време се веровало, довести двојицу готових играча боље је него школовати њих педесет. Тако се и радило. Школа је, истина, и даље постојала и радила али правих резултата није било. Осећао се недостатак талената. Владица Ковачевић то потврђује:

„За готово десет година Партизан је комплетно школовао само једног правог фудбалера — Момчила Вукотића. Делимично то је још случај са Аранђелом Тодоровићем и скоро да других нема, или нису до краја обучени па зато и нема резултата“.

„Зар то није и млади голман Залад“, упитали смо Ковачевића.

„Залад је врло талентован голман. Али, он у омладинској екипи скоро и није имао посла. Сигуран сам да и он код овако слабе и ровите одбране не би могао било шта више да учини од Милића. Треба му током зиме и пролећа доста јаких мечева да би сигурно најесен могао постати првотимац“.

„Фуртула је ‘изгорео’ у првом реду баш због слабе одбране“, додаје Љуба Поткоњак.

Да ли ће се вратити Матекало?

Шта је то што не ваља у раду са младима у фудбалском клубу?

Ковачевић то овако види:

„Сликовито речено, ми смо годинама прескакали основну и средњу шкољу, а одмах хтели да нам ти дечаци и младићи заврше фудбалски факултет. Јурили смо са кондицијом у такмичењима за — резултатима. Најосновније елементе фудбалске игре смо занемарили. И кад су нам ти младићи долазили у први тим, велика већина њих, показивали су немоћ. Омладинци су ове године освојили Куп, у првенству су други, прошле године били су у финалу омладинског купа. И од тих играча први тим није видео користи. Већина њих није била фудбалски комплетна а неки нису могли у јачој конкуренцији да успешно прикажу основне елементе фудбалске игре.“

Омладинска школа учинила је један нови потез: питала је Флоријана Матекала који се налази у Либији да ли би се вратио да руководи одабирањем и школовањем младих талената у Партизану а да му Ковачевић, Миладиновић и други асистирају. Матекало се одмах јавио и казао да ће доћи! Сада ту иницијативу треба да прихвати и потврди и председништво клуба.

„Заложићу се свом снагом за то на председништву и надам се да ће наш велики тренер ускоро бити опет међу нама“, каже Поткоњак.