Разговор са нашим одбојкашима

Одбојкаши Партизана у текућем првенству заузимају пето место. Многе побеђују, али има и бољих. Леп успех су постигли освајањем Купа Југославије, после победе у финалу над сарајевском Босном. Уз констатацију да су две последње сезоне били у самом врху домаће одбојке, да су прошлу сезону завршили на завидном — другом месту, започели смо разговор са тренером „црно-белих“ Воргићем.

ВОРГИЋ: Од екипе која се пре две године окитила титулом најбоље у држави — није о стало много“, констатује Воргић. „Један од најбољих појединаца, Елезовић, вратио се у Брчко, док су Славко Баланџић, Голијанин и Станимировић на одслужењу војног рока. Престали су да играју Врзић, Божић и Света Петровић. То за сваку екипу представља тежак ударац. Сматрам да је наш тренутни пласман реалан. Ми и по одласку оволиког броја играча нисмо пали на ниске гране, можемо да захвалимо чињеници што смо радили са јуниорима, који сада попуњавају упражњена места. Ове сезоне од млађих шансу су добили: јуниорски репрезентативци: Драган Баланџић, Станимировић и Куљић. затим Животић, Матијашевић, Вујовић и Шиљеговић. Имамо и два играча који су дошли са стране. То су Аданко Ференц и Иван Гогић. Уз већ проверене играче Пиљића, Марковића, Ковачевића и Кокотовића — то је играчки кадар са којим тренутно располажемо.

П. ВЕСНИК: Реците нам нешто о самом току првенства?

ВОРГИЋ: Ове године циљ нам је да се нађемо међу четири првопласиране екипе. У другом делу шампионата имамо знатно повољнији распоред, пошто смо до сада већ прегрмели сва тежа гостовања. Желео бих само да напоменем да су нас и судије донекле оштетиле на утакмицама у Суботици и на Ријеци. То иначе није наша пракса и ми и даље имамо пуно поверење у арбитре. Ствар је у томе што смо ранијих година имали много јачи тим, па смо евентуалне судијске грешке лако надокнађивали. Сада то нисмо увек у стању, тако да неке с погрешно досуђене лопте дестимулативно делује на моје играче који су у том погледу прилично неискусни.

П. ВЕСНИК: Наилазите ли у свом раду на веће тешкоће?

ВОРГИЋ: Са момцима немам ни најмањих проблема. Тешкоће се јављају на другој страни. Оне су првенствено финансијске природе. Немамо своју салу за тренинг, тако да сваки сат вежбања скупо плаћамо. Треба регулисати питање путовања и опреме, па ако нешто остане, то се подели играчима. Међутим, свима је ваљда јасно да сви они играју одбојку из љубави према овом спорту. У прилог томе иде и чињеница да су сви они добри студенти и ученици.

Слику о тренутном стању у клубу употпунили смо у разговору са играчима.

ВОРГИЋ: Основно што нас држи на окупу и помаже нам да и даље бележимо успехе је — другарство. Сада је у први тим дошло доста младих момака, али ми старији чинимо све да се ови што пријатније осећају у колективу, да осете да се на њих рачуна и да им се пружа подршка. Партизан се раније налазио и у тежим ситуацијама, па је увек успевао да безболно преброди кризу“, каже један од старијих првотимаца, Душан Марковић. „За две године, док стасају јуниори и врате се играчи из ЈНА, ето нас опет на првом месту.“

Реч младе гарде је заступао Драган Баланџић, један од најобдаренијих:

„Ствар је у томе што смо ми другови и ван терена. Волимо и спорт и клуб чији дрес носимо, тако да се увек максимално залажемо на утакмици. Желео бих само још да нагласим да нам свима долази свесрдна помоћ од стране наше управе, нарочито председника, Ђорђа Станишића. Све проблеме на које наилазимо он са успехом санира.“

Понекад коментари нису ни потребни. Тако је и у случају одбојкашког клуба. Рецимо само још и то: да за наше одбојкаше долазе лепша времена!