Рапорт из Ровиња: Симоновски, Калоперовић и др Опавски су пуни поштовања према ангажовању, дисциплини и полету с којим играчи испуњавају своје напорне дане припрема. Постављају се темељи за нову концепцију игре Партизана

У хотелу „Еден“ посетили смо екипу Партизана, која се налази у Ровињу на припремама и били смо изненађени када смо видели да је већина играча почела да пушта браду. Убрзо нам је капитен Благоје Пауновић све објаснио: „Ма није у питању никакво помодарство. Толико радимо да не стижемо ни да се обријемо. Вежбамо четири пута дневно. Устајање је у 7 часова. Већ у 7,30 имамо футинг са кондиционим тренером Опавским. Затим доручак, па после 1,5 час тренинга. Ручак, мали одмор, па опет рад по групама… Увече имамо салу, вежбе снаге и пливање у базену. Немамо времена чак ни да размишљамо о кући и Београду, мада смо се сви ужелели да видимо своје“.

Касније смо се уверили да је Пауновић у праву. Ради се тако интензивно, систематски, озбиљно и дисциплиновано као да ће се у наставку првенства Партизан борити за титулу првака. У том погону све ври од рада, заноса и жеље да се што спремније дочека нова сезона.

„Дивим се играчима на суперпрофесионалном раду“, каже први тренер Тома Калоперовић. „Толико се интензивно тренира и све је тако напорно да сумњам да би моја генерација то све издржала. Али, све иде напред, па и фудбалска игра. Захтеви савременог фудбала су неумољиви: знање и вештина много не вреде ако нема снаге, издржљивости и брзине да се то све искористи. А да би се до таквог степена физичке кондиције дошло мора се много радити. Ми то сад чинимо и зато ћемо потпуно спремни дочекати други део првенства у коме морамо у потпуности рехабилитовати себе и оправдати очекивања наших верних навијача“.

У експедицији „црно-белих“ атмосфера је не само спортска, већ могли бисмо рећи — ударничка. Свест о потреби рада је доминантна. Нико се не буни. И кад му је тешко стегне зубе и гура даље. Ко отпадне тај није изгубљен само за Партизан, већ и за „тотални фудбал“, који тражи тотални тренинг. Играчи су свесни тога и зато нико и не помишља да би неку деоницу могао пропустити, урадити је комотније, са слабијим интензитетом, јер више се не подваљује тренеру, већ — себи.

Над тим целокупним радом бдије доброћудни лик Кирила Симоновског. Искусном оку седокосог стручњака ништа не може да промакне. За њим су остале деценије проведене с фудбалском лоптом, али ни он не крије да му је задовољство да ради са таквим младићима и у тако озбиљној атмосфери.

„Све је онако како се пожелети може“, каже Џина Симоновски. „Вратићемо се умирене савести, јер се боље није могло радити. А да ли ће то бити довољно и за потпун успех — то нико не зна. У овој игри се не сме јамчити за будућност. Једно је сигурно: поред физичке спремности вратићемо се са јасном концепцијом игре. Партизан ће опет, као некад, имати свој стил игре, оно по чему ће га сви одмах препознати, па ма у којим дресовима играо. Вежбамо на савременим принципима, наоружавамо се свим оним што модерна игра захтева. Морамо бити сигурни у одбрани, разноврсни у припреми напада и врло ефикасни у завршници. Разуме се, то је дуг процес. Било би неозбиљно веровати да ћемо то све постићи овде. Не! Али, баш у Ровињу постављамо темеље за оно што ће касније бити карактеристика наше игре.“

Тако оцењују досадашњи рад и размишљају о блиској будућности они који су за то најпозванији да то кажу — стручни руководиоци. На нама је да сачекамо наставак првенства и да видимо колико ће ова утрошена енергија на припремама имати свог одраза на квалитет игре, па и саме резултате. А тај дан није далеко.