Велики људи никад не одлазе. Њихово дело остаје да живи после њих, да нас подсећа на једно време, на оно што су дали за опште добро и да нам буду подстрек и пример како треба служити народу.
Један од таквих великана је и недавно преминули револуционар, хуманиста, писац и, надасве, Човек — Вељко Влаховић. Смрт друга Вељка, који је неком чудном љубављу увек остао везан за омладину, оне који долазе, најтеже је погодила младе. Ваљда је кроз њих волео и ту страну њихове активности — спорт.
Вељко Влаховић је поред велике ангажованости стизао да слободне часове посвети спортским такмичењима. Пре свега, волео је фудбал, а изнад свега — Партизан! Колико смо га пута видели у почасној ложи на стадиону ЈНА када је Партизан играо. Није био само навијач, већ и помагач, пријатељ, саветодавац… Често је у часовима највећих криза знао да ободри оне који су водили клуб, да им врати веру, посаветује и увери их како ће сигурно једног дана Партизан опет бити оно што је некад био.
Стизао је друг Вељко да брине наше бриге, да се радује успесима и да нас научи како у поразу треба бити велики и волети свој клуб. За све то што смо добијали од таквог човека и пријатеља наш клуб је сиромашнији, јер Вељка Влаховића више нема. Али, у редовима свих клубова ове велике спортске породице неће никад бити заборављен и ми се и у овим тужним часовима поносимо што је великан ове земље и Партије припадао нашем клубу.
Нека је слава нашем почасном члану, другу Вељку Влаховићу!