Ненад Бјековић:
- Рођен: 1948.
- Играо: у 1962. игра и данас
- У клубу: Пролетер и Партизан
- На месту: центарфора и крила
- Репрезентативац: 24 пута.
- Занимање: професионални фудбалер
Ненад Бјековић припада најновијем таласу Партизанових фудбалских репрезентативаца. Иако није поникао у нашој „црно-белој“ фудбалској породици са њом се брзо сродио после преласка из матичног клуба зрењанинског Пролетера (1969), у коме је фудбалски проходао и изучио абецеду баратања лоптом.
Мада до доласка у Партизан није још био савршено дошколован, шлифован и цизелиран фудбалер, својим изразитим талентом скренуо је на себе брзо пажњу свих фудбалских стручњака у земљи, па су они из водећих прволигашких клубова почели рано да облећу око младе „деветке“ Пролетера. За њега су били подједнако заинтересовани и велики ривали Црвена звезда и Динамо и Хајдук. Ипак, Бјековић се, напуштајући Зрењанин, определио срцем и приступио нашем „црно-белом“ табору, у коме, ево има већ пуних шест година, ванредно успешно наставља запажену фудбалску каријеру.
Своју фудбалску звезду Ненад Бјековић захваљује више изузетним физичким и атлетским својствима него ли техничком рафинману. Снажан, висок, масиван, брз и храбар он је прототип модерног нападача који надире праволинијски, најдиректнијим путањама с једним и искључивим циљем да непосредно угрози противничким гол, што му веома често полази за руком захваљујући изванредној завршници — силовитим ударцима обема ногама којима често постиже неодбрањиве поготке. Не ретко тресе мреже и погоцима главом, а чему је, захваљујући изванредном високом одразу, сигурно један од највећих стручњака међу актуелним југословенским голгетерима.
У складу с овим врлинама Бјековић је од доласка у Партизан брзо прекомандован са централне на бочну нападачку позицију: дрес број 9 заменио је „једанаестицом“ и тек тада је показао своју праву вредност. Као расан стрелац и незадржив атакер брзо се пробио и у репрезентацију, али иако је њен члан већ годинама још увек се није стандардизовао у плавом дресу. Разлог за то је „несрећна генерацијска звезда“: на репрезентативну сцену је закорачио у тренутку када је дрес са бројем 11 већ дуго носио најбољи фудбалер у земљи — Драган Џајић. Јасно за двојицу је тај дрес био тесан па је Ненад Бјековић много пута морао да се задовољи репрезентативном клупом.
С обзиром на његову релативну младост не треба сумњати да ће овај врсни фудбалер бити још дуго на списку селектора, утолико пре што је по превасходству голгетер, а такви су у фудбалу увек ретки, цењени и насушно потребни. Особини врсног тобџије Бјековић дугује своју изванредну популарност у редовима „црно-белих“ навијача, поготову оних највернијих „са севера“, чији је идол и љубимац.