Бокс и етика
Још нам је у сећању лоше и необјективно суђење у прошлом боксерском првенству. Кулминирало је са „случајем Јовановић“ који ипак није успео да наш боксерски клуб пошаље у 2. лигу!
На последњем састанку Извршног одбора ЗС БСЈ критерији за судије су пооштрене. Такве мере поздрављамо, јер оне дају наду у боље суђење.
Хтели бисмо нагласити да у тим мерама треба чинити битну разлику лошег од необјективног суђења.
Људски је да се погреши, да се има лош дан. Али је нељудски и недозвољено да судија буде необјективан. Необјективно се не може судити случајно и то се коси са основним принципима етике и морала у спорту.
Зато сматрамо да за необјективно суђење нема поправних испита и да за такав деликт постоји само једна казна, а то је — дисквалификација.
Подсетимо их!
Већ је много пута речено да је бокс тежак и напоран спорт и да се њиме могу бавити само упорни, вредни и, надасве, храбри спортисти.
Изгледа да то правило не важи кад су у питању неки функционери који руководе њиме. Међу њима има мало оних који су се сами бавили тим спортом, оних који су улазили у ринг.
Како иначе разумети поступак према једном Светомиру Белићу? Читали смо његову изјаву из које се види да су га неки од тих функционера прогласила „кукавицом“ ради одустајања од наступа на „Оскару“! А у ствари баш ти људи су га обманули и пожурили да га елиминишу из репрезентације.
И сада се питамо: коме користи такав поступак према једном врсном спортисти, који је преко 40 пута веома успешно бранио националне боје и који је већ 12 година међу најбољима борцима у земљи у својој категорији? Нашем боксу и спорту сигурно не.
Чини нам се да те боксерске раднике треба поново подсетити да велики асови заслужују наше поштовање и када престану да се баве спортом, а када су још активни тим пре.
Једнострано
Много пута смо осуђивали грубости у спорту. Сматрамо да спорт треба да зближује и оплемењује. Зато и овога пута осуђујемо грубости у Мостару, не само противничких, већ и наших играча.
Међутим, настојања појединаца из Мостара да ствари прикажу једнострано: да за грубости окривљују само играче Партизана, сигурно не води искорењивању тог зла из нашег фудбала, напротив.
Једино са жељом за што објективније сагледавање, треба рећи да је већ у дванаестом минуту игре центархалф Партизана Благоје Пауновић, ради теже повреде ока морао напустити терен. Лактом га је повредио један од играча Вележа. Некако у то исто време Козић је у једној гужви зарадио расекотину по глави. Од тог тренутка игра је постала груба, обострано груба, а поједини играчи и навијачи Вележа изазивали су и вређали играче Партизана.
То није оправдање, али је факат. Јер, ако желимо решити то фудбалско зло онда треба ствари сагледати објективно, а не кривицу тражити само на супротној страни, да би се сакриле властите слабости.
Зар су бодови важнији од хуманизма и нашег братства?