Наши ватерполисти у четвртфиналу Купа Југославије: Иако ослабљен неиграњем Марковића, Беламарића, Антуновића и Сандића, „црно-бели“ су већ на старту овогодишње сезоне показали да још увек не желе да се одрекну примата у нашем ватерполу
Одмах после финала Купа европских шампиона, у коме су ватерполисти Партизана по пети пут тријумфовали, од „црно-белог“ тима су се на годину дана опростили репрезентативци Марковић, Беламарић и Антуновић, који су отишли на одслужење војног рока. Ветеран Мирко Сандић, легенда југословенског ватерпола и рекордер међу свим спортистима Партизана по броју игара за државни тим (263 пута), због одласка на радно место у Сингапуру опростио се од активног играња.
Све ово је био разлог да многи поверују да Партизан није више толико моћан да би и даље могао да неосвојиво држи примат који већ годинама има у нашем ватерполу.
У полуфиналу Купа без напора
Већ на старту овогодишње сезоне, међутим, „црно-бела чета“ је разуверила све „неверне Томе“. Партизан је, нормално, био најбољи на квалификационом турниру за учешће у Купу Југославије за подручје Србије, али је и без великог напора надмоћно освојио прво место у четвртфиналној групи Купа Југославије.
На овом турниру, који је од 7. до 8. марта одржан у Београду, чета Влаха Орлића је победила све противнике (херцегновског Јадрана, Црвену звезду, КПК, Студента и Гоча) уз гол-разлику 64:22.
И поред оваквог биланса игра коју су ватерполисти нашег деветоструког шампиона приказали није била на завидном нивоу. Није то била она игра коју смо навикли да гледамо од Партизана последњих година, која је „ломила“ све противнике. Међутим, чињеница је да их ови противници, изузев, донекле, херцегновски Јадран, нису могли више мобилисати да би пружили ангажованију игру. Зато се намеће утисак да је Партизан играо онолико — колико му је било потребно за победу. Дозвољавали су Рудић и другови да њихови ривали и поведу, али би резултат зачас преокренули у своју корист и славили победу од неколико голова разлике.
Кога нема — без њега се може
У овом тренутку је најважније да се недостатак четворице стандардних првотимаца готово не осећа. Млади Предраг Вранеш је и у финалној утакмици КЕШ-а показао да ће бити достојна замена Марковићу на голу Партизана, а то је и овог пута потврдио.
Уосталом, и његова игра за репрезентацију на турнирима у Шпанији и Новом Зеланду казује да се налази у доброј форми. То исто важи и за остале репрезентативце Маровића, Перишића, Рудића, Стаменића и Манојловића.
Ратко Рудић је већ расположен да тресе противничке мреже, (на утакмици са Студентом седам пута је голмана приморао на предају) али је „конкурентна“ за титулу најбољег снајпера тима добио у Мирославу Софијанићу. „Софке“ је дуго чекао своју шансу и чини се да ће његових правих „пет минута“ бити управо овогодишња сезона. Тренер Орлић ће, без сумње, највеће поверење имати у овим играчима. Дотле млади Аврамовић, Братуша и Ненад Манојловић (млађи брат репрезентативца Предрага), као и голман Новаковић, нестрпљиво чекају да се и њима укаже шанса да заиграју у првом тиму. Можда ће то већ бити у полуфиналу Купа, када се Партизан од 1. до 13. априла састаје са Југом, Приморцем, КПК, Соларисом и Приморјем.