„Хтео бих у Партизан“

„… али не као тренер, већ да будем генерални секретар клуба“, каже некадашњи ас „црно-белих“ и репрезентације

Сусрели смо се на улици са Миланом Галићем, једним од највећих голгетера југословенског фудбала. Изгледа младалачки па нам се чини као да је још увек активан играч и да тресе противничке мреже. Међутим, популарни „Гале“ се по повратку из Француске потпуно посветио студијама, учи, даје испите и дошао је до самог краја. Треба му још само један испит до дипломе правника.

Разумљиво, разговор се повео о Партизану. Дознали смо да је Галић уписао Вишу тренерску школу али не жели да своју судбину веже за тако несигурну егзистенцију као што је позив тренера.

ГАЛИЋ: Моје нити са Партизаном су остале нераскидиве. Жао ми је што та криза тако дуго траје. Далеко сам од клуба да би знао разлоге, али је сигурно да се тај пад мора зауставити.

П. ВЕСНИК: Зашто не помогнете свом бившем клубу?

ГАЛИЋ: Знам да сви ми некадашњи играчи не можемо бити у управи или стручном штабу. Непријатно ми је да нудим своје услуге. Као тренер бићу почетник и не мислим да би у оваквој ситуацији могао много допринети. Верујем да бих у својству генералног секретара куба могао много да учиним. Познајем фудбалске прилике, поседујем спортско име, знам француски и немачки језик, имам доста веза у земљи и иностранству, па бих сигурно умео да допринесем консолидацији стања у клубу.

П. ВЕСНИК: Да ли то знају надлежни у Партизану?

ГАЛИЋ: Ја не знам ко је то данас надлежан у клубу. Неким старим члановима управе то је познато. Ако се распише конкурс сигурно ћу учествовати. Верујем да припадам онима који су, како се то каже, Партизанов кадар. У мојој природи није самохвала и лактање. Још мање бих могао да некога молим, јер не тражим милостињу, већ хоћу да радим, да своје играчко искуство и оно што сам на студијама научио ставим у службу Партизана и за његово добро.

Осмехнуо се на растанку: Питали смо га да ли овај наш случајни и спонтани разговор можемо да објавимо. Слегао је раменима и мирно додао: „Зар жени слепца користи шминка?“

Због ове последње реченице објављујемо овај мали интервју са некада великим играчем.