Партизан је у прва четири кола шампионата освојио само три бода, али у клубу тврде: Изгубљена битка — не и рат

Само три бода из четири првенствене рунде, рекло би се на први поред, премало за Белића и другове. И више од тога, ако 6и се повели за голим резултатима могли би чак да тврдимо да су лепи снови и маштања о повратку на шампионски трон, већ сад срушени као кућа од карата.

На срећу, све баш није тако. Тога су свесни и у стручном штабу и управи клуба, оно што је најбитније, почетни неуспеси нису деморалисали ниједног момка који се минулих првенствених кола борио у „црно-белом“ дресу. Одговор због чега тако оптимистичка атмосфера влада у клубу није тешко дати.

А тај одговор, укратко речено гласио би: Партизан је у прва четири кола поделио мегдане са четири највећа фаворита за шампионску титулу. Био је гост нишког Радничког и приштевског Радничког, у свом буњишту надметао се са владајућим прваком Будућношћу и вечитим ривалом Црвеном звездом. Нису то једини разлози релативног неуспеха, али пустимо да о томе говори почасни председник клуба Милорад Милошевић:

„Још пре почетка првенства рекао сам да су прва четири кола најтежа за нашу екипу, али не и пресудна биткама за шампионско знамење. Освојили смо само три бода, изгубили две битке, али не и рат. Напротив, обзиром на околности које су нас пратиле, мислим да смо остварили максимум.

П. ВЕСНИК: Значи ли то да би у неким другим условима, Партизан данас имао бод, два или чак три више?

МИЛОШЕВИЋ: Не волим да говорим о апстрактним стварима, да нагађам и зато ћу се као и увек служити само чињеницама. У Нишу смо због техничке омашке бодове изгубили без борбе. У пријатељском мечу поражени смо са 6:12, али у екипи није било Белића и Поповића. Практично, да је неким случајем то био првенствени дуел и да су се њих двојица борили, сигурно би освојили један бод. Против Црвене звезде у дивној атмосфери изборили смо само пола плена, али овог пута искључиво захваљујући арбитру у рингу. Без правог разлога дисквалификовао је Поповића и његовог противника Малића, у тренутку кад је и највећем лаику било јасно да победник може бити само Поповић. Да смо освојили та два бода, што би било најреалније, већ сад бих тврдио да смо на најбољем путу да повратимо титулу. Да не говорим о томе да се Живковић пред меч у Приштини изненада разболео, да је то и те како психолошки утицало на екипу, јер је он у овом тренутку један од најбољих и најпоузданијих бораца.

П. ВЕСНИК: И то је прошлост. Шта треба очекивати у наставку?

МИЛОШЕВИЋ: Рекох да рат нисмо изгубили. Екипа из кола у коло боксује у све бољој форми. Распоред нам је добар и логично је што очекујемо само победе. Без обзира на све мислим да су управо прва четири кола само потврди ла да смо опет моћни и да објективно уз Топличанин, приштевски и нишки Раднички, имамо највеће шансе.

Тако мисли почасни председник, човек који је можда најзаслуженији што је „црно-бели“ брод поново у мирним водама и плови пуним једрима. На исти начин о минулим догађајима размишљају сви остали у клубу. И већ само та чињеница говори да сви дишу истим дахом, да ће заједничким снагама пребродити све недаће, да је можда Партизан на добром путу да поново буде оно што је био — шампион.