Мало славље за велике успехе: Пливачки клуб Партизана је неисцрпно врело талентованих малишана, будућих асова

Боје пливачког клуба „Партизан“ од његовог оснивања па до данас бранили су многи познати асови нашег пливања. Почев од Тикице Ђорђевића, Гордане Матекало, једно време Жарка Караулића и Ђорђа Перишића, па затим Владимира Павловића и Ивице Матковића, наш клуб је увек имао пливача који се налазио у врху југословенског пливања. Своје „златно доба“ имали су Матић, Сајдл и Павличевић да би последњих година у југословенском пливању владао само један члан „Партизана“ — Миодраг Рађеновић.

Када су сви очекивали да је дошао крај за ПК „Партизан“ и да је његов извор талената пресушио из пливачке школе „црно-белих“ регрутовани су тек свршени „Школарци“ пливања који су у кратком временском интервалу понели најзначајније југословенске трофеје у екипној конкуренцији. Кроз трогодишњи пливачки стаж они су се искалили и од десетогодишњака који су победили на свом првом такмичењу 1972. године у категорији млађих пионира, створени су пливачи који су ове године у категорији старијих пионира на првенству државе у Водицама освојили надмоћно прво место, са дупло већом залихом бодова од другопласираног Фужинара. Тај нови успех је и био повод да ЈСД „Партизан“ организује пријем за те најмлађе шампионе наше многочлане породице.

„Честитам Вам на још једном великом успеху“, почео је поздравну реч друг Вељко Миладиновић, председник ЈСД Партизана, „и желим да тако и наставите. Ви сте млади и пред Вама су још многе борбе за достојно брањење наших боја. Сигуран сам де ћете наставити да радите као и до сада и да ћете пливачки примат у Југославији држати још много година.

„Као поклон од ЈСД „Партизан“ предаћу Вам маскоте „Срећка“, које ће се наћи међу прегрштом Ваших медаља“, завршио је друг Вељко Миладиновић.

Примили су поклоне а затим би поново причали о пливању, јер је то њихова заједничка љубав; пливање су упознали заједно, на такмичењима побеђују заједно и пливањем ће се бавити само док су сложни, док су — једно. Стога овом приликом не треба никога посебно истицати, јер такав успех — три пута узастопно бити најбоља екипа Југославије за све категорије пионира може остварити само колектив чији се чланови с љубављу односе према обавезама и задацима. А њихов тренер, Ивица Матковић, са пуно такта и разумевања се односи према њима, према тој деци са којима дели и добро и зло.