Невенка Шешлија:
- Рођена: 26. 05. 1925 у Лукавцу
- Играла: 1945 — 1950 у Црвеној звезди, 1950 — 1960 у Партизану
- Репрезентативка: 15 пута
- Занимање: шеф рачуноводства ФСЈ
Невенка — Нена Шешлија је несумњиво једна од изузетних девојака из оне прве златне генерације Партизанових спортисткиња, које су читаву деценију доминирале југословенском женском одбојком. Изузетна и парадоксална по много чему.
„На први поглед није деловала уопште као спортски тип, понајмање ас“, сећа се њена другарица из екипе Милица Стојадиновић и додаје, „а била је ас у сваком погледу. Иако женствена и грацизна, неодољиво се наметала као стандардни члан наше најбоље екипе. Чиме? Превасходно интелектом, маштом, изразитим даром за комбинаторику и надмудривање противника. Сјајан техничар и маштовит играч, изналазила је у свакој прилици најбоља решења у игри. Као ‘пакери’ у хокеју, чији се учинак подједнако региструје као и погодак стрелца, и Нена је уживала да припреми ‘смечеру’, позицију за небрањен ударац. Као ‘дизач’ пред мрежом била је неупоредива, просто је уживала да вам намести идеалну лопту за смеч! Можда ће неко рећи да је с таквим схватањима била несавремен играч који не би имао места у ‘атомској одбојци’. Сваки такав се вара јер…
„… фражилна Нена је на правоугаоном одбојкашком терену била права тигрица. Изванредни борац који ни у једној прилици није знао за умор и одступницу. У игри, за њу је постојало само једно гесло: изгарати и сагорети за победу и — Партизан. Невероватно је волела клуб. Сваки пораз је тешко подносила. После изгубљеног меча, у свлачионици, дуго није могла да се смири, а најчешће би од једа и муке — бризнула у плач!
„Ван терена, у животу, ретко интелигентна, културна и образована, жена префињена у понашању, укусу и такту, импоновала је свим млађим другарицама. Била нам је узор који смо се потајно трудиле да копирамо. Зар је онда чудно што је представљала идеалан центар за равнотежу екипе, око кога су балансирале равномерно све бујице и страсти младих, али и евентуалне нетрпељивости и ароганција старијих. Таква је била и у игри: умела је увек правовремено да осети коме треба додати лопту, без обзира је ли у питању млађа или старија колегиница, новајлија или староседелац у екипи! Због свега тога мислим, да је поред шест освојених титула националног првака и два купа, њен педагошки обол ‘црно-белом’ клубу био непроцењив!
„Истина, овако смирена, питома, одмерена и кротка, умела је повремено да буде и — незгодна. Углавном с правом. Кад је требало бранити принципе и правду, била је непопустљива — чак неумољива. Зато су јој другарице у екипи веровале и у свакој тешкоћи коју су имале у животу поверавале су прво њој.“
После растанка с одбојка-тереном, Нена Шешлија није рекла збогом одбојкашком спорту. Дуго је заузимала истакнуте функције у спортским форумима, а и данас би се сигурно, као из пушке, одазвала „црно-белом“ клубу када би, којим случајем, поново формирао женску одбојкашку екипу.