Кривци
Чули смо како је један „фудбалски функционер“ рекао: „Мене није Партија делегирала у клуб, већ сам у њега дошао као навијач. А навијач не мора бити објективан, може и да греши!“
На жалост, таквог накарадног схватања у нашем фудбалу има још. Како иначе тумачити иницијативу Хатунићевог клуба, да се његово питање смањења казне поново постави пред дисциплински форум прволигаша? Или апсурд да смогну храбрости (да не употребимо једну адекватнију реч) за подизање тужбе против двојице београдских новинара, који су праведно осудили безобзирну грубост тузланског фудбалера.
Уместо коментара доносимо само телеграм оца унесрећеног Рацића, упућеног суду:
„Замолио бих вас да пре изрицања пресуде предложите да тужиоци дођу и погледају повреде мог сина Зорана. Верујем да ће се и они изненадити и постидети због подигнуте тужбе, када виде у каквом је стању повређена нога мог детета. Новинари су само писали истину“.
Све више долазимо до убеђења да Хатунић и њему слични нису једини кривци за своје поступке!
„Контакт“
Кад смо сазнали за разлог зашто су Б. Ђорђевић, Бајевић и Баралић изостављени из ширег избора за репрезентацију није нам било јасно који су то „зацртани услови“ које они нису испунили.
Када смо на малим екранима пратили стерилну и дефанзивну игру нашег државног тима, није нам било, такође, јасно зашто је Младинић заменио баш Вукотића?
Но ствар нам је постала убрзо јасна, тј. одмах после утакмице. Изјава нашег селектора да је за све крив судија утакмице и његова тактичка варијанта „играћемо згуснути маневар да се ухвати контакт са нашом игром“ све објашњава!
Веома ценимо част и обавезу сваког спортисте да брани боје своје земље, али би било веома корисно да их ослободимо „контакта“ са таквим конфузним, непедагошким и неспортским схватањима оних који са њима руководе.
Публика
Писац ових редова био је у могућности да од 1946 г. често прати сусрете фудбалера Партизана са Хајдуком у Сплиту. Зато са сигурношћу може тврдити да су ти сусрети најчешће протекли у најбољем реду и да је сплитска публика увек веома радо и спортски прихватила екипу Партизана.
Сматрамо да је темпераментна сплитска публика, која безгранично воли своје љубимце, свој Хајдук, велики познавалац фудбала и љубитељ технички дотеране и коректне игре, речју доброг фудбала. То је и оно што је она ценила код Партизана још из времена Бобека, Чајковског, Симоновског и Зебеца, па преко Шошкића, Јусуфија, Ковачевића и Галића, па све до данас.
Отуд и изјава тренера Калоперовића, да се Партизан осећа у Сплиту „као и у Београду“. Зато и није случајно да Партизан игра добро баш у Сплиту. Јер пред таквом зналачком публиком игра радо сваку фудбалер и пред њом осећа обавезу да пружи што више.
Партизан у томе углавном успева!
Третман
Годинама је боксерски клуб Партизана указивао да систем екипног такмичења у боксу није добар и да су гломазне и скупе лиге више штетне него корисне. За такав свој оправдани став наш клуб био је чак и кажњаван!
Недавно, на седници Председништва СФК Југославије било је расправљано о боксу.
„Тек сада се установило да је боксерска лига доживела прави крах, тј. да је клупска политика у том спорту и њен до сада јак утицај — доживела пораз“.
„ … Стекао се утисак да је екипно првенство Југославије у боксу стекао слаб глас последњих година не само због великих трошкова клубова, већ и због слабих боксера у великом броју екипа.“
Ми бисмо још додали да су том слабом гласу знатно допринеле и слабе и необјективне судије. Боксерски савез Југославије мора и по том питању да заузме енергичан став. Ако се већ мора толерисати слабо суђење оно необјективно је недопустиво.
Уз примере необјективног суђења из ближе прошлости, имамо и најновији случај. Целокупна спортска штампа оценила је суђење судије Караклајића, у мечу између Милића и М. Поповића, као необјективно. Та његова необјективна пресуда имала је и директан утицај на исход екипног меча! Надлежни боксерски форуми, ипак нису нашли за потребно да Караклајића позову на одговорност. Докле?