Јован Николић, млади репрезентативац, неочекивано је почетком ове године напустио своје другове и уместо у „црно-белом“ обрео се у сивомаслинастом „дресу“. Његов одлазак без сумње је велики хендикеп. Без њега средња категорија није слаба тачка, али са њим Партизан би био знатно квалитетнији. Тако је Николићев помало брзоплет и чудан гест лишио екипу једног поузданог борца. Наравно и себе је драстично казнио поготову у одсуству оног најбољег, Суботичанина Драгана Вујковића. Није далеко од памети да би био стандардни репрезентативац, да би можда путовао и на европско првенство, што је свакако највећа жеља свих оних који ратују у рингу.

Ипак, иако је војник, Николић редовно одлази у дворану за тренинг, налази се у пуној форми и сасвим је извесно да ће пред крај првенства у ово доба идуће године поново бити од велике помоћи друговима. Али, од свега тога не би било ништа да Николић није војник за пример, што у винковачком гарнизону сви истичу. Управо због тога старешине имају разумевања за његове спортске амбиције и увек кад му то време дозволи, добија дозволу да у тамошњој спортској дворани вежба.