Недавно завршено Првенство света „А“ групе у Диселдорфу, донело је убедљив тријумф хокејаша СССР. Један од тренера „Зборнаје команде“, био је Константин Локтев, што је и повод за ове редове…

…Крајем 1966. године, хокејаши Партизана провели су у Москви месец дана као гости клуба ЦСКА, где смо тренирали под руководством истакнутог совјетског репрезентативца Константина Локтева, који је управо тада завршио своју бриљантну каријеру. У току тих незаборавних 30 дана, заволели смо тог истинског мајстора палице и пака. Локтев нас је освојио виртуозним мајсторством на леду, добродушним осмесима и пријатним речима ван спортске арене.

Несебично, Локтев је преносио своје неисцрпно знање младићима у „црно-белим“ дресовима. За месец дана заједничког рада створило се искрено пријатељство. Срећом обострано. Били смо одушевљени када смо сазнали да ће „Костја“, како смо га звали, радо путовати са нама у Београд да настави започети посао. Он је то искрено желео, али…

Нажалост, такав стручњак био је и те како потребан и вишеструком шампиону СССР, тиму ЦСКА. Био је тужан када нас је испраћао на аеродрому у Москви. Видео је да смо и ми утучени, осетио је снагу искреног пријатељства и дивљења. У очима прекаљеног борца ледене арене, забисерила је по нека суза.

И та љубав никада није престала. Редовно је Локтев писао и тражио да га стално извештавамо о нашим резултатима, успесима или проблемима.

Због тога су сви хокејаши Партизана били необично обрадовани, када су на ТВ екранима видели лик свог најдражег тренера, како вешто води свој тим ка титули светског првака. Била је то нескривена симпатија према једном човеку, великом играчу и тренеру, кога младићи из „црно-белог“ табора зову кратко: Наш Костја…

— Звонко Михајловски, капитен ХК Партизан