После 29. шампионата Југославије у Бањалуци

Непосредно пред 29. шампионат Југославије, који је од 30. априла до 5. маја одржан у Бањалуци, на овим истим ступцима тврдили смо: од четворице — Фахрије Шекуларца, Светомира Белића, Милосава Поповића и Миодрага Килибарде — двојица ће сигурно освојити шампионске титуле. Подсетимо се: веровали смо да ће се шампионским знамењем окитити Белић и Поповић, да су шансе друге двојице знатно мање.

Првенство је било и прошло. Поновимо још једном оно што сви знамо: Белић је стигао у финале, али његов меч није одржан, Поповић такође, али је нажалост у том завршном обрачуну доживео тежак пораз. Шекуларац и Килибарда, већ после првих борби преселили су се у гледалиште. Резултатски све то мирише на неуспех, али чујмо шта о томе мисли тренер Душан Богдановић.

БОГДАНОВИЋ: Белић је без сумње био сјајан. Његове борбе у четвртфиналу и полуфиналу биле су на високом нивоу, још једна потврда да се налази у одличној форми. Сигуран сам да би и у финалу опет надмудрио Јелесијевића, уосталом њихов нови међусобни обрачун тек предстоји и нема сумње да ће опет бити победник. То је сад нови Белић, смирен и ретко упоран. Једном речју био је један од најбољих актера бањалучког шампионата и права је штета што је доживео тешку повреду. И због њега и због публике, која његове мајсторије награђивала бурним аплаузима.

П. ВЕСНИК: Поповић?

БОГДАНОВИЋ: Он је посебна прича. Пролази кроз ону исту фазу као и Белић. Добро је физички припремљен, али психолошки врло лабилан. Како друкчије објаснити његово објашњење, после полуфиналног меча који је добио, али је само 30 секунди пре краја био оборен и практично нокаутиран, да није имао нерава да се до краја придржава договорене тактике. Уместо да обиграва око противника и лови његове грешке, као што је то чинио пуних осам и по минута, јурнуо је да га нокаутира и наравно био је одмах сурово кажњен.

П. ВЕСНИК: Што сте дозволили да боксује у финалу?

БОГДАНОВИЋ: Дуго смо пред тај завршни меч разговарали. Питао сам га да ли може и жели, да ли је способан да спроведе у дело оно што будемо замислили. Одговорио је потврдно. Нажалост чим је ушао у ринг све је заборавио и крај је већ познат. С друге стране, иако је до финала добро боксовао, нисам најзадовољнији. Слабо се кретао у рингу или бар не онако како може и уме, а то је његова највећа одлика.

П. ВЕСНИК: Шекуларац и Килибарда?

БОГДАНОВИЋ: Од њих нисам много ни очекивао. Годинама нису систематски вежбали и за две, три или четири недеље, пропуштено се не може надокнадити. За њих је пре свега успех што су стигли у завршне обрачуне и још важније што су најзад схватили да ако желе подвиге морају вежбати. А, рад мора донети резултате.