Злонамерна говоркања
У једној слабој утакмица фудбалери Партизана освојили су два драгоцена бода против Сарајева. Та два бода уврстили су „црно-беле“ фудбалере у горњи део табеле, са реалним могућностима за висок пласман.
Упркос тих чињеница могли смо прочитати и поједине натписе који су алудирали на некакав договор о „намештању“ резултата!
Коме и чему служе такве приче које су без сваког основа и са спортом немају ничега заједничког? Нашем клубу и фудбалу у целини свакако не.
У том истом колу фудбалског првенства Динамо је такође у једној слабој утакмици победио Ријеку. И тренер „плавих“ је сасвим оправдано изјавио: „Важна је победа макар и у слабој игри“. Јер тешко је играти нон-стоп добро поготово када је тим психички оптерећен близином зоне испадања, из које се извукао баш победом кад Сарајевом.
У једном угледном спортском листу прочитали смо и следећи апсурд: „Колале су приче да ће Партизан препустити бодове Сарајеву, али су те сумње делимично побијене победом“.
Питамо се шта то значи да су „сумње делимично побијене победом“?! Шта у спорту има више од победе, да би по овом чланкописцу сумње биле потпуно побијене?
Фудбалери Партизана могу играти, добро, али могу играти и слабо. Партизан је долазио у кризе и опасне зоне, али је много чешће био у самом врху нашег и европског фудбала. Из свих тих тешкоћа извлачио се увек властитим снагама. И никад му у свом тридесетогодишњем постојању није пало на памет да купује или продаје бодове.
Можда „црно-бели“ нису увек играли и постизали резултате какве смо ми то желели, али је сасвим сигурно да су 30 година часно и поносно носили своје, нама свима, драго и симболично име Партизан.
Све приче и алузије за било какво лажирање су злонамерне и неистините, а они који их преносе нису добронамерни.
Статистика
Само четворица фудбалера успели су, да у пет и по деценија игара наше државне репрезентације, постигну преко тридесет репрезентативних голова. То су Моша Марјановић (БСК), Стјепан Бобек и Милан Галић из Партизана са по 37 голова и Рајко Митић (Црвена звезда) са 32 гола.
Дакле, од три послератна голгетера двојица су из табора „црно-белих“.
На почасној листи асова „А“ репрезентације са златним јубилејом (50 одиграних утакмица) има деветнаест фудбалера. Од тог броја тројица су из предратних клубова, а шесторица из Партизана. То је било овим редом: Стјепан Бобек (своју педесету утакмицу је одиграо 1953. У Скопљу против Израела 1:0), Златко Чајковски (1954. у Атини са Грчком 1:0), Бранко Зебец (1958. У Вестеросу против Француске 3:2), Фахрудин Јусуфи (1965. у Ослу против Норвешке 0:3), Милан Галић (1965. у Луксембургу 5:2), и Милутин Шошкић (1966. у Београду, са Бугарском 0:2).
Жеља и нада да ће се са овом традицијом наставити у нашем фудбалском клубу.
Пример за углед
У поплави покушаја девалвације етике и морала нашег спорта, са радошћу бележимо изјаву једног истинског спортисте, што иначе и не би требало истицати као нешто изузетно.
Загребачка Младост је у последњем колу одбојкашке лиге изгубила утакмицу са Партизаном са 3:0 и тиме и титулу првака државе. Иако је то било неугодно изненађење за фаворизиране Загрепчане, њихов тренер, капитен и најбољи играч Јанковић је изјавио:
„Надиграни смо у сваком погледу. Одбојкашима Партизана честитке на изврсној игри. Ми још увек немамо екипу за прво место. Били смо и психички преоптерећени, што се одразило на нашу игру. Не желим да се овим правдам, јер победи Партизана нема замерке“.
Срећа за наш спорт су свакако спортисти у тренери кова Јанковића.