После финалног турнира Купа Југославије у ватерполу: Партизан је победама над Приморјем и Јадрана из Херцег-Новог као и нерешеном игром са вечитим ривалом Младости освојио прво место на финалном турниру у Љубљани и пехар „Спортских новости“
Ватерполисти Партизана по трећи пут узастопно освојили Куп Југославије. По трећи пут узастопно Влахо Орлић је са својом екипом тријумфовао у најмасовнијем југословенском такмичењу и освојио пехар покровитеља редакције „Спортских новости“, који је капитену Ђорђу Перишићу уручио главни и одговорни уредник Звоне Молнар.
Тако је Партизан по ко зна који пут демантовао све оне који су предвиђали да ће на тродневном финалном турниру у Љубљани коначно доћи до промене на врху југословенског квалитетног ватерпола. Загребачка Младост, вечито друга, према последњим резултатима требало је да буде тај „егзекутор“, који би са шампионског трона скинуо Београђане. Међутим, догађаји у базену на најбољи могући начин показали су како Партизан још увек нема достојног ривала међу најбољим југословенским клубовима, а нерешена игра против вечитог ривала више је плод стицаја околности него објективно изједначености у квалитету између ова два тима.
Први човек „црно-белог“ табора Влахо Орлић непосредно пред финални турнир у Љубљани говорио је како ће његови пулени потврдити вредност у пливалишту.
„На најбољи могући начин одговориће Партизан играма свима онима који су га унапред отписали у трци за трофеј ‘Спортских новости’“, биле су речи Орлића.
На старту финалног турнира Партизан је убедљиво савладао Новљане са 10:5. Екипа Душана Дабовића ниједног тренутка у тој утакмици није представљала достојног ривала Београђанима, па се чак стакао утисак да су Новљани још пре меча били свесни да у пливалишту могу доживети само пораз. После успешног старта дошао је меч са захукталим Приморјем из Ријеке, највећим изненађењем турнира. Ријечани су пре тога успели да откину бод Младости. То је већ била одређена гаранција да се екипа Франета Нонковића у овом тренутку налази на добром путу да се врати на светле путеве некадашњег клуба са Ријеке, који је био чак и шампион Југославије. Дејан Дабовић, „алфа и омега“ овог тима, најбољи стрелац, најмоћнији ватерполиста и организатор свих напада успешно предводи једну читаву генерацију младих ватерполиста. Ријечани су међутим, у мечу са Партизаном доживели пораз. Додуше, пружили су достојан отпор далеко искуснијој екипи, али бодови су ипак отишли у руке фаворита.
И коначно по обичају, а мимо прогноза, меч између Партизана и Младости одлучивао је о хет-трику „црно-белих“. Партизан је поред одлуке о првом месту директно одлучивао и о другом, тачније речено о имену клуба који би представљао нашу земљу у интернационалном такмичењу — Куп победника купова. Младост је у претходне две утакмице изгубила по бод, а игра коју је приказала није обећавала ништа добро у мечу са Партизаном. Међутим, Загрепчани су против „црно-белих“ заиграли далеко боље али треба рећи да су уз доста помоћи судије Сајферта успели да освоје бод, а са њиме и друго место на турниру.
Тако је Партизан по трећи пут постао освајач Купа потпуно заслужено, а као што рекосмо само захваљујући слабом суђењу овај тријумф није увеличао са три победе на велелепном пливалишту у љубљанском парку Тиволи.
Актери говоре о финалу
Технички референт Партизана Влахо Орлић:
„Оправдали смо епитете које су нам давали пре финала иако смо на турниру у Љубљани играли осетно ослабљени. Најтеже је било у одлучујућем мечу против Загрепчана, јер преокрет резултата од 6:3 у корист противника на изједначење — особина је само великих екипа. Да малер буде већи у том мечу Перишић је морао да буде ван пливали шта због болова, а Маровић је већ у првој четвртини зарадио две личне: Ипак то није збунило мој тим смиреном игром успели смо у оном што би мало коме пошло за руком. На крају меча имали смо изванредну прилику да чак и победимо, али је Ратко Рудић слабо циљао. Најпријатније изненађење на турниру за мене је ријечко Приморје. То је млада екипа која ће сигурно играти видну улогу у наредном летњем шампионату.“
Ђорђе Перишић, капитен тима:
„Прижељкивао сам победу и у трећем мечу, међутим, она је изостала. Ипак, не можемо бити незадовољни, јер смо по трећи пут освајачи Купа, а то је најбоља потврда нашег квалитета. У све утакмице улазили смо максимално мобилисани, а то нам је помогло да пребродимо многе тешкоће поготово у мечу са главним конкурентом Загрепчанима.“
Ратко Рудић, нападач:
„Показали смо како још увек немамо премца код нас. Жао ми је што сам пропустио прилику да у последњем минуту меча против Младости постигнем гол из зреле ситуације и тако са максималним бројем бодова освојимо пехар ‘Спортских новости’. — Ипак и овако ми смо по трећи пут освајачи купа што је без сумње прави подвиг.“
Предраг Манојловић, бек:
„Било је најтеже у одлучујућем мечу са Младости, па је тиме и оправдана традиција да вечити ривали остају вечити. Драго ми је што смо још једном освојили Куп Југославије и верујем да ћемо наставити са успесима и у летњем шампионату.“