Маркантна личност пуковника Боже Шварца, није непозната нашој спортској јавности, јер већ пуних пет деценија другује са спортом, а пуне три деценије делује као спортски радник, који је свој највећи обол дао ЈСД „Партизан“ и многим његовим клубовима.
Божо Шварц спада у онај најужи круг људи чије име је тесно везано за оснивање Партизана, па и многих других спортских организација у Београду.
Евоцирамо прошлост.
Своју спортску активност започео је 1925. године у родном Загребу са непуних пет година, а у гимнастичарском друштву „Макаби“. Три године касније 1928. почиње систематски да се бави атлетиком и смучањем, чији поклоник остаје све до рата. Већ 1934. године почиње да бележи значајније такмичарске резултате. Постаје првак Загреба у смучању (упражњава све дисциплине); члан је репрезентације загребачких средњошколаца; трећи на првенству загребачких факултета друго место у смучарским скоковима, да би коначно на отвореном првенству у слалому 1939. године освојио прво место.
Запажене резултате бележи и у петобоју.
Врло свестран као спортиста играо је и тенис у „ЗКД“-у; хокеј на трави у тиму „Конкордије“; кратко време играо је хокеј на леду, а међу првима прихватио да игра велики рукомет.
Божо Шварц није био само врсан спортиста, у оно време, него и у много чему другом изузетна спортска личност, па га већ 1940. године као таквог укључују у рад Одбора Лакоатлетског подсавеза Загреба.
Хапшен и малтретиран у току рата, окусио је све страхоте логора у Јасеновцу из кога је успео да побегне (захваљујући физичкој кондицији стеченој на спортском пољу) и прикључио се партизанима.
Везан свим својим бићем за спорт активност није прекидао ни у НОБ-у. Учествује у свим атлетским и фудбалским такмичењима, која се организују између две борбе, као комесар батаљона, увек је водио рачуна да његови борци имају одговарајућу спортску опрему, начињену од падобранске свиле и платна које су им даровали сељаци.
У току рата и по његовом завршетка био је један од иницијатора формирања екипа КНОЈ-а. Био је први начелник дома КНОЈ-а, па су под, његовом командом изграђени објекти на Калемегдану, које и данас користе спортисти Партизана.
Има догађаја у животу који негде дубоко у нама остају трајно сачувани. Један такав догађај у животу Боже Шварца јесте оснивање Партизана. Прва истинска радост после дугогодишњег и крвавог рата.
За 30-година од оснивања Партизана, а био је један од оснивача, непрекидно ради на разним функцијама у седам клубова, а директно је учествовао у формирању пет клубова (смучарски, мото, бициклистички, бокс и хокеј на леду). Једно краће време радио је у фудбалском и атлетском клубу. Дугогодишњи члан председништва ЈСД „Партизан“ и председник хокеј клуба.
Када је реч о аматерском раднику, онда нема сумње да је најбољи представник Божо Шварц, јер за њим стоји недостижна листа друштвених функција. Споменимо још, да је био први потпредседник Атлетског савеза Југославије; члан првог Извршног одбора фискултурног савеза Југославије; потпредседник Хокеј савеза Србије и члан председништва Хокеј савеза Југославије.
Од 1941—49. године био је начелник фискултурног одељења дома ЈНА, а под чијом командом је био у Партизан, у том раздобљу започиње и изградња стадиона ЈНА.
Били су то најлепши и најуспешнији дани Партизана, јер освојено је и првенство и Куп Југославије. Била је то најлепша награда Божи Шварцу за уложени рад и труд.
ШВАРЦ: Имао сам срећу да радим са тако изванредном групом сарадника као што су били: Павле Јовичевић, Артур Такач, Ратко Влаховић, Божа Гркинић, Иљеш Шпиц, Луце Житник, Руди Рено, Немања Јерковић, доктор Златко Ковачевић, Аца Стефановић, Воја Ристић, Синко Брацо и још многи други, које човек не може никад да заборави, ако их је некад упознао. Били су то дивни људи, добри другови и изванредни спортски радници.
— Очигледно је да грешимо што последњих година потцењујемо рад бивших спортских радника и што смо прекинули са традицијом окупљања заслужних другова, који су основали наш Партизан.
За Божу Шварца се с правом може рећи да је предан спортски радник, ентузијаста. Пре свега честит и добар човек. Врло сталожен, али и прилично упоран када је у праву. Импонује културним понашањем. Принципијелан и искрен воли да каже све оно што мисли, па и да критикује, ако је то за добробит Партизана.
Изванредно искусан спортски радник, мудар и способан, стоји на становишту да успех у било којој области људског стваралаштва, обавезује на још озбиљнији рад, а нарочито спортисти који су наши миљеници којима се дивимо, а који су узор млађим нараштајима.
Звучи парадоксално, али Божо Шварц и поред богатог животног и спортског искуства, данас није укључен ни у један клуб ЈСД „Партизан“, нити у било који форум наших савеза.
Данас, кад прелиставамо странице једног спортског живота, чини нам се да је спорту даровао много, а да у суштини Божо Шварц није добио одговарајуће признање. Чини се као да су толике године, посвећене спорту, избрисане из сећања околине и препуштене забораву.
Ипак, у њему нема ни трунке горчине. Он изнад свега воли „црно-белу“ боју и као свој вид доприноса Партизану исказује у сарадњи са „Партизановим весником“.
У свим његовим разговорима доминантна тема је као и увек Партизан.