Представљамо вам ваше љубимце

Он није миљеник распеваних спортских пера, о њему је мало писано и овај текст има претензије да осенчи играчко-људски профил Ивана Голца, стандардног десног бека Партизана. Поћи неравним путевима истине, значи нотирати податак да одбрана „црно-белих“ у поодмаклом првенству олако прима голове и да је висок бодовни салдо у наставку шампионата обезбеђен, пре свега, духовитом и продуктивном игром навалног реда. Од играча у одбрамбеној зони понајвише доброг приказују — голман Благоје Истатов и бек Голац.

Иван је само настављач позитивне традиције добрих бекова који су до данас носили „црно-бели“ дрес (сетимо се само, јер нема потреба да идемо у дубоку прошлост, Фахрудина Јусуфија — још непревазиђеног фудбалског маестра, затим Сомболца, Дамјановића, Бајића, Радаковића…). У овом шампионату слабих партија није имао, јер се човеков карактер у потпуности пресликава на фудбалски терен; у Голца су снажно изражене особине одговорности, борбености и постојаности, тако да он цеди из себе и последње честице снаге и уноси их у своју игру. Не уме да буде незаинтересован за ситуацију на терену, стално је у покрету, што му омогућује беспрекорна физичка спрема. Речју, професионално се односи према игри.

Стабилан, као камен темељац

Уз наведене особине, Голац је прошао комплетан фудбалски „буквар“, тако да поседује добар преглед игре, служи се са подједнаким успехом обема нотама, има одличан центаршут кога не користи само на тренинзима, већ много чешће на утакмицама. Дуел игра, што је и разумљиво с обзиром на место које игра, му је изражена и ту је ненадмашан, стартује чврсто и оштро, али не и грубо. Нешто је слабији у игри главом, мада наглашава да је и ту доста напредовао. Упоран је и радан до крајности, за њега нема изгубљених лопти и дуела, из свог речника је још на почетку каријере избацио речи, као што су: пораз, нерад, немоћ… Прожет је жељом за нечим новим и савршенијим, дух му не мирује ни једног трена. Ипак, све написано најбоље изражава једна реч: постојаност.

П. ВЕСНИК: Један сте од ретких Партизанових првотимаца који је поникао у пионирима „црно-белих“.

ГОЛАЦ: Прошао сам комплетну Партизанову школу и за почетне кораке сам захвалан тренерима Николи Марјановићу, као и Чедици Лазаревићу и Бруну Белину. У први тим сам ушао док је екипу водио Велибор Васовић, а постао сам стандардни првотимац код Мирка Дамјановића — објашњава Голац.

П. ВЕСНИК: Да ли сте до сада играли за неку од репрезентативних селекција?

ГОЛАЦ: Сасвим давно за једну градску селекцију, иначе нисам био позиван чак ни у шири избор играча за младу репрезентацију! — износи нам Иван овај, помало парадоксалан податак, — када се присетимо ко је све играо чак и за нашу сениорску репрезентацију. Многима је шанса пружана, многима који су то мање заслужили од Ивана Голца (Кери, Ђорђевић, Рожић, Јовановић…), па је стога овај податак прилично зачуђујући.

П. ВЕСНИК: Како објашњавате чињеницу да нисте позивани ни у једну од плавих селекција?

ГОЛАЦ: Не размишљам много о томе, а још мање желим да објашњавам. Моје је да добро играм, што и чиним.

Породица, фудбал и добра музика

Разговор се спонтано преноси на ванфудбалске теме, али и то не за дуго. Док прича, маркантно лице оивичено подужом косом остаје мирно, гнев не избија из његових гестова и трезвено резонује упућујући се одмах у срж теме. Каже, у фудбалу није све посуто ружама, можда трња има највише. Знојем и вером у себе и своје лоптачке способности је успео, мада тек очекује да пружи још више, да да зрела фудбалска остварења. Присећа се утакмице са Атлетиком из Мадрида, чудо једно како је лопта тада била кротка и послушна. Био је најбољи на терену, свака замисао је већ следећег трена била уживање у лепоти фудбалског потеза. Дође то тако, кад се човек најмање нада…

П. ВЕСНИК: Партизан игра добро у другом делу првенства?

ГОЛАЦ: Да, за разлику од првог дела. Добро је то, да скептицима покажемо да смо моћна екипа. Мислим да су нам могућности знатно веће од тренутног пласмана.

П. ВЕСНИК: И у сусрету са Црвеном звездом сте играли добро?

ГОЛАЦ: Чудно је то, кад је очигледно (као овога пута) да имамо бољи тим — тај податак постаје безначајан са истрчавањем на терен. Жао ми је што нисмо победили, а била је то дивна прилика.

П. ВЕСНИК: Какав пласман очекујете у наредној сезони?

ГОЛАЦ: Сви су већ помало уморни од неостварених обећања, десет година се говори: следећи пут смо сигурно први! Најпаметније је да ја обећам много више залагања и зноја са стране мојих другова и мене.

Одлазећи, присећамо се гомиле грамофонских плоча, на које је показао као одговор на питање има ли хоби. Недавно се оженио и пре пар дана уселио се у нови стан. Хрпа снимака са утакмице говори о љубавима Ивана Голца: породица, фудбал и добра музика.