Поводом саветовања комуниста ЈСД „Партизан“: У усвојеним закључцима се на основу анализе досадашње активности знатно конкретизују него раније, прецизирају задаци Савеза комуниста у ЈСД „Партизан“ — има их организационе и идејно-политичке природе

Ако поводом састанка и расправе комуниста у ЈСД „Партизан“ а актуелним проблемима у Друштву, акценат стављамо на нову атмосферу, то не значи да је активност комуниста, спортиста и спортских радника на нивоу обавеза и задатака које чланови Савеза комуниста имају у области физичке културе и спорта. Истина, у клубовима Партизана има неколико партијских актива а постоји и основна организација, која је примила неколико нових чланова у Савез комуниста. Но с обзиром да оваква активност у друштву и клубовима има дугу традицију и није резултат тренутних акција у организацијама Савеза комуниста наши захтеви и у том погледу морају бити већи и амбициознији.

Против негативних појава

Тачно је и то да је Партизан једно од оних друштава у чијим се клубовима веома брижљиво гаји идеја братства и јединства, оно је отворено за све спортиста И спортске раднике Југославије и веома непомирљиво према свим испадима који тој великој тековини наших народа и народности могу нашкодити. Тачно је и то да је актив ЈСД „Партизан“ поодавно усвојио веома добре закључке, који обавезују комунисте да развијају социјалистичке спортске односе на основама самозалагања, да развијају спортску етику, подстичући витешко надметање и фер-плеј борбу, да се боре против клубаштва и неспортских и неморалних појава на терену и у клубовима итд.

И више од тога, својом акцијом — како је речено у уводном излагању на саветовању — комунисти морају развијати функцију спорта који оплемењује. Рад у спорту, посебно врхунском, тражи напоре, самодисциплину и самоодрицање, другарство, достојанство, високе моралне врлине, физичку кондицију, психолошку уравнотеженост, спремност на изненађења, витешко подношење пораза и уопште стриктно поштовање прописаних спортских правила на терену. На први поглед то може изгледати као превелик захтев за једног врхунског спортисту, али он без свега тога објективно и не може остати достојан поштовања и пажње хиљаде поклоника одређеног спорта. Нажалост ни спортисти ни спортски радници нису у том захтеву једнако одлучни и ако сви признају, да пропусти те врсте наносе штету угледу клуба и Друштва. Зато отворена расправа о сличним проблемима на састанцима комуниста може само допринети да се негативне појаве што пре отклањају.

Суочење са радницима

Упркос свему томе ваља указати на чињеницу да у неким клубовима комунисти, спортисти и спортски радници избегавају да се пред својом организацијом суоче са усвојеним обавезама и задацима, што јасно показује да се старе навике споро мењају, да се у име тобожње оданости клубу лако заборављају преузете обавезе и да се, нарочито у тежим ситуацијама, потеже за старим методима и праксом. Зар није симптоматично да се у неким клубовима комунисти по годину дана накањују да се састану и ако има не мало актуелних тема о којима се требало договорити а има и пропуста о којима би требало шире расправљати? Искуство и нашег и других друштава и клубова показује да није добро чекати кризне и тешке ситуације да би се комунисти у клубу и Друштву договорили шта да раде. А до сада се баш некако тако догађало: чим се негде закаже састанак обично се мисли да је на помолу некаква гужва. Зато је нормално, и томе би свакако требало тежити, да састанци комуниста буду редован облик идејно политичког усмеравања друштвено-спортске активности у клубу, односно Друштву — уобичајен елеменат самоуправне активности.

Менаџерство

Критичка анализа рада комуниста у ЈСД „Партизан“ с правом указује на обазривост према појавама „меценарства“ које се у суштини увек сводило „на спрегу техноменаџерских структура у привреди и спорту, што је погодовало појавама спортског елитизма, комерцијализације, грубог антагонистичког конкурисања, партикуларизма, приватизације итд“. Сувише је наивно али зато због привлачности на први поглед опасно гледиште које каже: главно је да имамо резултате, а за остало лако ћемо. Искуство показује да када нису сређени односи у клубу нема ни добрих резултата. Има и мишљења да проблеме треба прикривати, решавати их у уским круговима, одлучно, енергично итд. Можда је некада тако и могло, али нас новија искуства уче да такво „решавање“ проблема пре или касније доводи до експлозије са већим штетама него да се на време и нормално расправљају сви проблеми које живот рађа.

Садашње саветовање комуниста у ЈСД „Партизан“ је управо једна таква нормална акција с циљем да комунисти заједнички утврде постигнуте резултате и договоре се шта им је даље потребно радити како би линија Савеза комуниста, која је у последње време прецизније формулисана и за област врхунског спорта, била доследно спроведена. У свим клубовима наше Друштва, у усвојеним закључцима се на основу анализе досадашње активности знатно конкретније него раније, прецизирају задаци Савеза комуниста у ЈСД „Партизан“ Има их и организационе и идејнополитичке природе. Пада у очи да је једва све значајнија врста активности добила у закључцима оправдано јак акценат. Реч је о васпитном раду међу спортистима, који је до сада не само занемариван него, будимо отворени, наилазио на директан отпор једног дела спортиста и спортских радника. Последице су познате. Оне највише погађају саме спортисте, без обзира да ли су они спремни да их уоче или не нарочито када напусте спортска борилишта. Нова атмосфера која струји у клубовима ЈСД „Партизан“ захваљујући традицији, досадашњем раду и успесима спортиста и спортских радника, новој самоуправној организацији клубова и Друштва и, не на последњем месту, ауторитету Савеза комуниста код спортиста и спортских радника, реално је очекивати да закључци саветовања подстакну комунисте у свим клубовима на многе корисне акције.