Најбоља југословенска пливачица Јасна Ефендић и њена судбина: Некоректни поступци ПСЈ према чланици Партизана се настављају. — Она чак није ни евидентни кандидат за Игре у Монтреалу 1976. — Пливањем се и даље бави јер је заљубљена у овај спорт

Већ две године једна пливачица тренира, такмичи се, побеђује, али све то чини нерегуларно, јер није чланица ниједног југословенског клуба.

Зове се Јасна Ефендић, вишеструка државна репрезентативка, југословенска је рекордерка у две дисциплине (200 и 400 мешовито). Негде крајем 1973. године због факултета морала је да напусти Сплит и пресели се у Београд. У жељи да настави са тренирањем истовремено је затражила исписницу из свог тадашњег клуба сплитског Морнара да би постала чланица београдског Партизана. Морнар није изашао у сусрет захтеву своје врсне пливачице, али и без исписнице Јасна Ефендић је постала чланица „црно-беле“ чете, с тим што ће морати да паузира две сезоне. И ето већ другу годину тренутно најбоља југословенска пливачица живи на белом хлебу. Још увек су у сећању чести сукоби који су пунили новинске ступце када је у питању однос председника ПСЈ Вицка Лучића према најбољој југословенској пливачици. У години када је на програму Други светски шампионат у далеком Калију, Јасна Ефендић се марљиво припрема желећи да избори место у селекцији, која ће путовати у далеку Колумбију.

Свакодневно је можете срести на зимском пливалишту Бањица које је свесрдно помогло ову кршну пливачицу омогућивши јој да свакодневно бесплатно тренира. Под диригентском палицом некадашњег пливачког маратонца Мирослава Хелдриха, данас познатог тренера, Ефендићева се припрема, али и живи у неизвесности.

Пливачки савез Југославије очигледно да води хладан рат против најбоље југословенске пливачице, јер се могу тако објаснити последњи поступци функционера овог форума. Уосталом саслушајмо Јасну Ефендић и њеног тренера Хелдрика.

ХЕЛДРИХ: Иако се налазимо на два месеца пре шампионата света до данас нисмо упознати ни ја као тренер, а ни сама Јасна Ефендић који су то услови да би она отпутовала у далеки Кали. Званичних норми које треба да испуни нема. ПСЈ је додуше својевремено прописао норме, али за мали базен. Ефендићева је једну од олимпијских норми „дебело “ надмашила. Ради се о дисциплини 400 мешовито, где је норма 5:18,8, а Јасна је пливала на шампионату у Ријеци и то ван конкуренције 5:12,0! На 200 мешовито налази се близу испуњења те норме, јер она износи 2:30,0, Ефендићева је пливала 2:29,8. И баш када смо код тих резултата који су уједно и нови рекорди Југославије за мале базене, морам да напоменем како за ове подвиге практично није добила ни честитке од функционера ПСЈ, па чак и председника Лучића.

Све ово говори да неко не жели да Јасна постиже добре резултате. И у онако скромном фонду добрих пливача свесно се одричемо једне талентоване девојке која и поред тога што је одличан студент на факултету Политичких наука, успева да буде и врстан спортиста. Наравно све то кошта много жртава.

ЕФЕНДИЋ: Заљубљеник сам у пливање. Само тако могу да подносим све увреде које ми се наносе у последње време, тачно речено од како је у јавности избио мој случај. Несхватљиво ми је да се не налазим чак на листи евидентних кандидата за Олимпијске игре у Монтреалу. У овој години када је шампионат света у Калију, досад сам пливала само на једном јаком митингу у времену и те највише захваљујући случајности!

Јасна Ефендић је желела да стартује у Бремену, а како није добијала никакво обавештење из канцеларије ПСЈ смогла је храбрости да окрене телефон у Загребу и запита да ли ће путовати на традиционални митинг који се одржава на почетку сваке сезоне.

ЕФЕНДИЋ: Било је то један дан пред пут. Тада сам просто запањено саслушала да ћу путовати, односно да је јој ко зна кад у ПСЈ стигло писмо у коме се наменски позивам ја на овај митинг, али ето нико ме није обавестио.

Рат се очигледно наставио после сукоба са председником ПСЈ на прошлогодишњем првенству у Београду када је на његову интервенцију забрањен старт Јасни Ефендић иако је било празних пруга, а она је желела да плива само ван конкуренције.

ЕФЕНДИЋ: Путовала сам на припреме у Обертауерн, а после тога практично нико се више није интересовао ни за моје планове, а ни форму. Свезни капитен Бајс обећао је, да ће доћи у Београд, међутим, до данас то није учинио. Њему је било важније да проверава ко је мој тренер, да тражи потврду како тренирам под руководством Хелдриха, а не у каквој се форми ја налазим и какви су његови планови са мном.

И по оној народној „Кад брег…“ Јасна и њен тренер одлучили су се да оду у ПСЈ. Да отпутују у Загреб и коначно рашчисте да ли југословенском пливању треба оваква пливачица, да ли ће до евентуалног старта на Светском првенству ако уопште оде имати још неку проверу, да ли ће морати да стартује, када практично сви пливачи добијају активан одмор.

Самовољни поступци сигурно је да су прешли све границе. Какав ће бити епилог ових нових заврзлама тешко је прогнозирати, јер по некој традицији када су у питању сукоби на релацији са ПСЈ увек је побеђивао овај форум, па макар и на штету југословенског пливања.

Јасни Ефендић остаје да тренира, да плива, да живи са неизвесношћу, јер очигледно њена моћ (добри резултати) исувише је слабо оружје за ону другу страну.