Наставак првенства донео нову победу — повратак једног отписаног ратника

Од 1:7 до 13:7, ето тако се минуле суботе кретао резултат у обрачуну против панчевачког Динама. После великих стрепњи, уследила је убедљива победа и по свему судећи коначно поход на врх првенствене табеле. Није то била велика представа, дуел који ће се памтити, али је сасвим извесно да је донела велико охрабрење и дефинитиван повратак на сцену једног помало отписаног ратника ринга.

Миодраг Малетић је пре три сезоне био право откровење. Његов снажан и убојит ударац довео га је пред врата репрезентације. А затим је његова звезда почела све више са тамни. Почео је да губи од почетника, да бива све несигурнији, не тако ретко није проналазио место и у најбољој гарнитури. Али тај одважни момак успео је да истрпи многе недаће. Колебао се да ли да заувек остави ринг, али је и поред света редовно долазио у дворану и вежбао. Долазак искусног стручњака, као што је Душан Богдановић, улио му је нову снагу и самопоуздање.

Тај меч против Динама памтиће као и онај кад је први пут крочио у ринг. У свим комбинацијама против селекторске узданице Славка Гавранчића његово име било је уписано у рубрику — поражени. Једино је он веровао да ће све испасти другојачије. Када је после прва три минута и највећи скептик почео да сумњичаво врти главом, Малетић је још више притиснуо педалу гаса. Крај је био управо сензационалан. Панчевац се клатио, очигледно изненађен и добро испрашен. После дуге паузе поново је испраћен аплаузима из арене. Комплетно славље ускратили су му, ко би други, него арбитри. Једино су они „видели“ да Малетић није био бољи. А одлука соломонска — нерешено!

Чини се да је после дугих лутања и Фахрија Шекуларац најзад пронашао праву категорију. У велтеру је снажнији, поузданији, смиренији и кад своје физичке могућности буде ускладио са техничким, сасвим је извесно да ће деловати још убојитије. Против Попетруа све до пред крај, деловао је компјутерски, а затим кад је понестало ваздуха у плућима умало све није прокоцкао. Нека му то буде поука.

Уз ову двојицу вредно је истаћи и Миодрага Килибарду. Није му било лако против горостаса из Панчева Стојановића, поготову што се њихов последњи меч на појединачном првенству завршио кобно по њега — нокаутиран је. Под тим утиском је и почео, а кад је схватио да је предност, ипак, на његовој страни формално је прегазио свог бившег нокаутера. Штета што му се није реванширао пуном мером, али важније од тога је утисак да је много напредовао, да сад боксује мудрије, рационалније и убојитије.

Остали свако у границама тренутних потреба, ни блиставо, ни неубедљиво. Иако у уводу рекосмо да ова победа треба да значи поход ка врху, она је открила и неке слабости. Недопустиво је да екипа која има много веће амбиције од тренутног пласмана преда два меча без борбе. Против Динама то и није био велики хендикеп, али већ против Борова, идуће недеље може имати кобне последице. Недељу дана до тог меча сувише је кратак период да би су пронашло неко трајно решење. Међутим, сасвим је извесно да је Сали Алишановић, који је позајмљен од Топличанина, пропала инвестиција, да ово није први пут да другове остави на цедилу и да би зато уместо таквих акција требало указивати поверење младима и оданим „црно-белим“ бојама.

У овом летњем периоду, поред Борова, Партизан ће поделити мегдан са још три жестока партнера. После пута у Борово у госте долази бивши шампион Славија, а затим је на реду градски дерби против Радничког. Последњи и најтежи двобој пред паузу Белић и другови водиће, опет у Београду, против Топличанина. Објективно требало би у конто да упишу од осам могућих, пет бодова, што би било довољно да се приближе водећима и у наставку шампионата, који је предвиђен за 14. септембар, дефинитивно покушају да се домогну трона на коме су последњи пут били још давне 1964. године.