Пример који опомиње: Ексцентричност младог нападача, манифестована кроз претњу, као бумеранг погодила је њега самог. – У најкритичнијем тренутку клуба Живаљевић је видео само свој проблем и тако се нашао на „слепом колосеку“

У листу „Младост“ од 6. јуна (број 955) објављен је чланак под насловом „Зашто сам на леду“ који има тенденцију да буде нешто као лична исповест Миодрага Живаљевића, фудбалера Партизана. У том чланку Живаљевић објашњава зашто није више ни резерва и све његове речи су упућене, у ствари, против тренера Томислава Калоперовића и Џине Симоновског. Живаљевић између осталог каже: „Сада ми је егзистенција доведена у питање, за шта сам, верујте, ја најмање крив. Неки људи из Партизана су ме (ништа на професионалном плану није посреди) дисквалификовали и као играча и као личност, па се питам где су границе моћи човека-тренера у односу на играча кога тренира…“ Даље Живаљевић даје своју верзију догађаја који су довели до његовог удаљавања из тима.

У поводу овог чланка један од симпатизера „црно-белих“, Драго Пантић из Београда, упућује отворено писмо Управи ФК Партизана, у коме налази мало лепих речи за тренера, Калоперовића и Симоновског. У писму се, између осталог, каже: „… Човек, Миодраг Живаљевић,… није ни резерва јер је навукао на себе бес моћних и свемоћних. Човек који је поставио питање својих животних услова доживео је да дође на ивицу животне егзистенције!…“ Ово је било сасвим довољно да се обратим „оптуженом“ Томи Калоперовићу, сматрајући да и друга страна треба да каже своју реч.

КАЛОПЕРОВИЋ: Морам прво да кажем да није мој манир да преко штампе водим расправе, али после ових оптужби на рачун Симоновског и мене, морам се ставити у службу истине и нотирати прави ток догађаја. У завршници првог дела првенства, кад сам дошао у клуб, Живаљевић је враћен у тим и играо успешно, тако да сам мислио да ћемо у другом делу сарађивати на обострано задовољство. Међутим, на састанку пред полазак на припреме, на коме су поред свих играча били присутни и неки чланови управе, на председниково питање „Има ли неко нешто да пита?“, за реч се јавио Живаљевић. Рекао је да он према уговору треба да добије стан до 1. јануара, и упитао како још није добио кад је већ 4 јануар?! Напоменуо је да ће ићи на припреме, међутим, уколико се деси да му не буде решено стамбено питање — клуб од њега неће имати никакве користи у другом делу шампионата! Узимајући у обзир да се клуб налази у најтежој ситуацији од свог оснивања, и услове које је наметао Живаљевић, Симоновски и ја смо категорички стали на становиште да Живаљевић не треба да иде на припреме. И поред тога Живаљевићеве ствари спортске опреме су понете, сматрајући да ће се он предомислити. Међутим, тек после пуних 15 дана Живаљевић је изразио жељу да се прикључи припремама, што Симоновски и ја нисмо дозволили.

— По повратку у Београд добио сам обавештење да је Живаљевић интензивно тренирао на стадиону ЈНА и на основу тога сам га повео на утакмице у Скопље и Штип. У Скопљу је играо друго полувреме, али се видело да је неспреман. Зато се по повратку са Живаљевићем радило и пре и после подне и он је ушао међу 16 првотимаца који конкуришу за прву поставу. На првенственој утакмици против ОФК „Београда“ увео сам га у игру при резултату 1:0 за нас. Играо је 13. минута и за то време је упропастио свих пет лопти које је добио. Ипак, ја га нисам извео због слабе игре, већ зато што ми је у једном тренутку синула мисао: „Он, у ствари, сад спроводи оно што је рекао зимус, да клуб од њега неће имати користи у другом делу првенства“! Сутрадан сам разговарао са Живаљевићем и отворено му рекао да на њега више не рачунам — објашњава Калоперовић.

— Само је ово истина и друг Драго Пантић, верујем не би реаговао овим писмом да је био упознат са свим појединостима. Не само Живаљевић, већ сваки играч са оваквим и сличним погледима нема места у нашој средини. Што се тиче „тврдње“ да се у Партизану не гледа пре свега човек, то једноставно није тачно: у Партизану се увек водила брига о човеку (пример Зорана Рацића је последњи који то потврђује), али се не може Живаљевић, или било ко други, играти са угледом клуба — рекао је на крају Тома Калоперовић.