Светомир Белић са сетом прича о ЕШ у Катовицама

Тај свемогући жреб грубо се поиграо са Светомиром Белићем на 21. шампионату Европе. Већ у првој рунди за противника му је „подарио“ совјетског шампиона Савченка. Са малим изузецима момци у црвеним, совјетским дресовима, руше све пред собом, зато нико и не жели такву „срећу“ и таквог противника.

Сад понављати какав је то обрачун било би илузорно. Рећи ћемо кратко: дворана је на ногама пратила тајфун који је трајао девет минута. Била је то представа на највишем нивоу, у главној улози „Белка“. Истини за вољу поклекао је у трећој рунди, устао и наставио као прави шампион. Рус, тај фаворизовани делија, требало је у тим последњим акордима, једног фуриозног меча, да заради и јавну опомену, али од свега испаде — пораз. Аплаузе су сменили протести објективне пољске публике, људи који воле племениту вештину, али је изванредно и разумеју. Био је то протест не из мржње према Савченку, већ због необјективности арбитара.

„Белић је ас најплеменитијег кова. Победник је изгубио и то је највећа неправда на старту овог шампионата“ — остало је записано у извештају једног од најбољих пољских коментатора, Јана Војдиге, у листу „Пшеглон спортови“.

Белић данас са сетом прича:

— Био сам у изванредној форми. Ето немам среће. Шта би било да је Савченко у трећој добио јавну, а заслужио је такву казну. Био је немоћан, стално се окретао, хватао, али ти арбитри све то нису желели да виде.

— Судије нису биле наклоњене Југословенима у Катовицама — изјавио је одмах по доласку на сурчински аеродром тренер наше репрезентације Бруно Храстински. — Белић, Вујковић, Бисић, сви они жртве су људи који би требало да деле „правду“.

И затим додао:

— Иако је изгубио у првом колу за мене је Белић оставио најбољи утисак од свих наших репрезентативаца.

Наравно сви ти објективни судови не могу бити велика утеха за момка који се ближи тридесетој години и коме је остало врло мало времена да многе пропуштене прилике у досадашњој каријери надокнади. Ипак, оптимизам га не напушта, иако је после Катовица доживео ново разочарење у Београду. Његово мајсторство није било довољно да добије статус олимпијског кандидата.

— Навикао сам на ударце са свих страна и вечито доказивање. Уосталом ја нисам био ни кандидат за Катовице, па сам на рингу доказао да бољег од мене нема. Балканијада и Медитеранске игре су моја нова шанса. Изборићу место и у тој олимпијској екипи. Морам се рехабилитовати за Минхен 1972.

Можда би у ове његове речи, да су изговорене пре пет, или пре само годину дана, посумњали. Сад, верујемо му чврсто. Такорећи из авиона којим је долетео из Катовица похитао је у дворану за тренинг. Очигледно за њега је сад сваки тренутак драгоцен, а такмичења сувише близу да би могао тако олако да га губи.

— Учинићемо све да Белић има све услове за максималне припреме — вели почасни председник Милорад Милошевић. — Несхватљиви су ми критеријуми ЈОСФК приликом одређивања олимпијских кандидата. Или да питам нешто: зар су важније године од мајсторства, зар оно није једино мерило приликом одлучивања. Али, тврдим Белић ће их све приморати да промене одлуку. Преко Софије и Алжира стићи ће он и у Монтреал.