Као што смо у прошлом броју објаснили читаоцима, популарност и углед једног клуба не настају преконоћ, нити се мере аршином актуелних резултата и подвига, остварених у једној или две такмичарске сезоне. Не, то је по правилу плод дугогодишњег генерацијског рада и перманентног потврђивања. Једном речи, величина и популарност сваког клуба, поготову реномираног, реципрочни су величини његовог историјског хода и мере се искључиво богатством традиција, трофеја и легенде које је током деценија створио и оставио у најширој јавности као неизбрисив траг свог историјског идентитета.
У једначини „популарност традиције + трофеји + легенде превасходни фактор су ТРАДИЦИЈЕ КЛУБА. Уколико је он њима богатији утолико је његов углед у масама већи. А Партизан је у том погледу ако не водећи, оно сигурно један од најистакнутијих југословенских фудбалских колектива. Традиције црно-белог клуба током 30 минулих година су управо раскошне и оне ће бити сиже неколико следећих наставака ове нове серије.
Као што је познато психологија навијачких маса је најподложнија „трофејним шоковима“. Од броја и значаја трофеја које је један клуб сместио током свог постојања у друштвене витрине зависна је масовност и приврженост његових поклоника. кад је реч о овој традицији у домаћим такмичењима Партизан није први, али је један од водећих тимова у земљи. Међутим „црно-бели“ ипак држе примат у једној другој традицији освајања домаћих трофеја: наиме Партизан је јединствен клуб у земљи који је редовно ПРВИ ОСВАЈАО ТИТУЛЕ у свим великим националним конкуренцијама!
Почело је то још у првом фудбалском шампионату државе у ослобођеној, новој Југославији. У првој послератној 1946-47. такмичарској сезони новоформирани тим ЦДЈА „Партизан“, предвођен незаборавним асовима Бобеком, Чајковским, Брозовићем и комп. протутњао је незадрживо кроз национално првенство и убедљиво прошао кроз циљ као — ПРВИ ШАМПИОН ДРЖАВЕ!
Само годину дана доцније ова супериорна момчад потврђује своју вредности и у другом великом националном такмичењу. У првом послератном Купу Југославије (Пехар Маршала Тита), у дивовском полуфиналу „црно-бели“ елиминишу свог најжешћег ривала Црвену звезду (2:1), да би у финалу потпуно надиграли тим „авијатичара“ Наша крила. (2:0) и тако постану — ПРВИ ПОБЕДНИК КУПА ЈУГОСЛАВИЈЕ!
Друга велика генерација „црно-белих фудбалера, легендарне Партизанове „бебе“, бележе — пре свих тимова у нашем фудбалу дотле незапамћен рекорд — шампионатски „хет-трик“. Браћа Чебинац, Галић, Јусуфи, Ковачевић, Шошкић, Васовић и другови доносе у годинама 1961, 1962 и 1963. Партизану и — ПРВУ ТРОСТРУКУ ШАМПИОНСКУ КРУНУ!
Коначно у сезони 1969-70, када се родила идеја формирања летње „Лиге шампиона“ стартовало само шест шампионских тимова (Партизан, Црвена звезда, Динамо, Хајдук, Сарајево и Војводина) у борби за примамљиву титулу апсолутног фудбалског првака, „црно-бели“ колектив је поново пре осталих прошао кроз циљ и тако постао — ПРВИ СУПЕРШАМПИОН у југословенском фудбалу!
Само два трофејна примата исклизнула су нашим момцима током минулих 30. година из руку и припали вечитом ривалу Црвеној звезди: прва „дупла круна“ (освајање купа и првенства у једној години) и „хет-трик“ у Купу Југославије (троструко узастопно освајање Пехара Маршала Тита). Као што видимо, у домену ТРАДИЦИЈЕ ТРОФЕЈНИХ ПРИМАТА НА ДОМАЋИМ ПОПРИШТИМА наш дуел с традиционалним ривалом у протекле три деценије окончан је позитивним салдом 4:2 у нашу корист!