Саветовање комуниста ЈСД Партизан
У Југословенском спортском друштву „Партизан“ спроводећи закључке Извршног бироа ПСКЈ постигли смо значајне успехе како на спортском пољу тако и на идејно-политичком васпитању спортиста. У екипној конкуренцији освојили су три титуле првака Југославије у 1973. години од чега две у мушкој и једну у женској конкуренцији. У наредној години, број освојених екипних првенстава повећан је на четири и то две у мушкој и две у женској конкуренцији. Посебно треба истаћи резултате ватерполо клуба, чија је екипа ове године по пети пут постала најбоља екипа Европе. Заслужују исту пажњу и напори атлетског клуба за боље спортске резултате. Женска сениорска екипа овога Клуба први пут од свога постојања освојила је прво место у земљи, а женска екипа тенис клуба је вишеструки првак Југославије. Пионири пливачког клуба су троструки прваци Југославије. Фудбалски клуб је успео да „нађе себе“, након врло тешког периода у такмичењу дошли су ведрији и бољи дани. Кошаркашка екипа Партизана данас спада у најбоље екипе у Југославији. Шаховски клуб спада међу најјаче екипе у земљи.
У појединачним такмичењима најбоље резултате постигла је Мирјана Машић, светска рекордерка и европска првакиња, док је млади и талентовани атлетичар Темим оборио нове рекорде у скоку у вис за јуниоре и сениоре. Велики број чланова ЈСД „Партизан“ бранили су националне боје и постизали запажене резултате. Каракашевић, носилац сребрне медаље са последњег светског првенства у стоном тенису, Кићановић добитник Мајске награде и Далипагић су стални чланови националног тима. Боксер Светомир Белић представљао нас је на европском првенству у Катовицама.
У клубовима ЈСД „Партизан“ своју спортску активност испољава 18. заслужних спортиста Југославије, 8 спортиста са знањем интернационалног разреда и 46 спортиста са звањем савезног разреда.
Активност и залагање спортских стручњака — тренера било је такође врло значајно за успех екипа и појединаца. Требало би истаћи да је Орлић тренер ватерполо клуба добио Октобарску награду Београда и Мајску награду СОФК Србије.
Славу нашег спорта проносили су спортисти Партизана широм земље и света. Много светских, европских, балканских и државних рекорда оборили су спортисти Партизана. За 30 година постојања напуњене су витрине многобројним пехарима и трофејима, а груди спортиста украсиле многобројне златне, сребрне и бронзане медаље. Много пута свирана је наша химна и дизана југословенска застава за резултате које су, као репрезентативци, освојили спортисти ЈСД „Партизан“ светла лика може да гледа пређени пут. Поникао на традицијама наше славне НОБ-е и револуције, Партизан је не само развијао спорт и постизао врхунске спортске резултате већ је био значајан фактор ширења, развијања и учвршћивања братства и јединства народа и народности, социјалистичког патриотизма, одбрамбене способности, социјалистичког морала и свести својих спортиста и пријатеља и читаве младе генерације. У клубовима ЈСД „Партизан“ од самог оснивања активно су учествовали спортисти — припадници свих наших народа и народности.
Нови односи
Комунисти у ЈСД „Партизан“ су иницирали самоуправно конституисање Друштва. Организован је рад у свим клубовима на припремама Самоуправног споразума о удруживању у ЈСД „Партизан“. Тезе за споразум, а касније нацрт споразума били су на расправи у свим клубовима и о њему су се изјаснили сви спортисти и спортски радници. Након тога потписан је Самоуправни споразум којим је уведена нова организација и нови односи у Друштву.
Данас функционише скупштина коју сачињавају делегације свих клубова и које равноправно учествују у креирању спортске политике на нивоу друштва, док су клубови у свом раду самостални. Председништво скупштине и други органи Друштва су на истим принципима постављени.
Спроводећи ове ставове развијали смо доста интензиван и организован идејно политички рад на подизању социјалистичке свести и морала у клубовима и друштву.
Увиђајући да без активног и организованог учешћа комуниста не може бити успеха на овом пољу, формирани су активи СК и ССО у кошаркашком, бициклистичком, атлетском, бокс, карате, куглашком, пливачком, стрељачком и веслачком клубу. Одржана су 34 састанка актива СК, 30 састанака актива ССО и десетине предавања. Примљено је 33 нова члана, највећим делом из редова спортиста у Савез комуниста. И поред постигнутих резултата не можемо бити задовољни са стањем на овом плану. Недостаје континуирана и стална акција комуниста у клубовима на васпитању спортиста. На прошлом саветовању смо истакли да су задаци чланова СК у спортским организацијама веома сложени и суптилни, да бављење спортом пружа могућност усавршавања и оплемењивања људске личности, али и њене дегенерације. Својом акцијом комунисти морају развијати функцију спорта који оплемењује. Рад у спорту, посебно врхунском, тражи напоре, самодисциплину и самоодрицање, другарство, достојанство, високе моралне врлине, физичку кондицију, психичку уравнотеженост, спремност на изненађења, витешко подношење пораза и уопште стриктно поштовање прописаних спортских правила на терену. У том погледу морамо признати имамо доста слабости. Преко многих неспортских гестова се прелази са благим критикама. Комунисти не смеју дозволити да појединци који из било каквих разлога не могу себе да савладају, пред очима јавности наносе огромне штете угледу Друштва и клуба коме припадају. На такве изгреде треба најстроже реагирати. Пораз, у коме је спортиста дао све од себе, није срамота и спортиста га мора достојанствено примити.
Морамо учинити више на развијању међусобних односа у клубовима, већем утицају спортиста у развоју демократичних односа у клубовима. Али исто тако одлучно устати и истрајати против привилегије и понашања „звезда“ „незаменљивих“ функционера и других манифестација-елитизма, нескромности и подређивања дугорочних интереса клубова и Друштва — тренутним потребама, нереалним захтевима и личним амбицијама појединаца које излазе из друштвено прихватљивих односа.
Одговорност комуниста за рад у клубовима и друштву мора се појачати. Активност у спортским организацијама је изванредно значајна. Напред смо говорили о документима СКЈ у којима је то назначено. Комунисти се добровољно опредељују за рад у спорту али то не значи да они због тога не одговарају за стање у њему. Ако се неко прихвати функција у спортским организацијама, онда је он и одговоран да их успешно обавља.
Стога је активност у Скупштини Друштва, њеним огранцима или у клубовима обавеза комуниста и саставни део његове револуционарне акције. Комунисти су такође дужни да поштују ставове и закључке које заједнички утврђују у свим па и спортским организацијама. Посебна је одговорност на комунистима у радним заједницама стручних служби и стадиона да делују више у духу идејно-политичких опредељења, 10. Конгреса и других партијских докумената.
Без вештачких модела
Једно од крупних питања на путу даљег развоја врхунског спорта у нашем граду је превазилажење вештачке поделе на квалитетни и масовни спорт и рекреацију. Комунисти ЈСД „Партизан“ су за интегрални и систематски јединствен покрет спорта и фискултуре. Школе нашег града треба да су база масовног и квалитетног спорта. Омладинци који су добили први спортски наук у школама треба да се опредељују према свом афинитету и психолошким особама за поједине спортске гране и дисциплине, најталентованије међу њима, школе систематски да упућују у клубове и да им то признају као редовну фискултурну наставу у школи. Школе би требало стимулисати у том правцу. Слична решења треба тражити и на плану рекреације.
Спортски клубови су тачке око којих треба скупљати спортске рекреативне интересе радних организација. То може дати боље и трајније резултате од импровизација које су кратког века и — дугорочније гледано, слабих ефеката. Спортски клубови са својом организацијом, искуством и релативно великим бројем ентузијаста су већ дата основа на којој се успешно могу остварити наша политички јасно дефинисана опредељења. Београд, град великог броја спортова, омладине и грађана, управо је подручје на коме то треба остварити, а у том ангажовању и ми комунисти ЈСД „Партизан“ морамо дати свој пуни допринос.
Представници ЈСД „Партизан“ и његови удружени клубови су били увек активни поборници за изградњу система финансирања квалитетног спорта и његовог развоја, на бази програма који ће друштвена заједнице верификовати и прихватити. Ово је неопходно, јер без улагања у реализацију програма нема трајних квалитета ни у бази, ни на врху; нема усмерености, снаге се расипају на тражење средстава, при чему се не ретко нарушавају и неке елементарне норме, јер систематска решења још нису дата. Успостављају се односи који су нам неприхватљиви итд.
Став да се финансирају програми усвојен је као један од основних ставова спортске политике у нашем граду, републици и земљи. Међутим, у спровођењу овог става иде се доста споро. Ми сами по клубовима, нисмо вични таквом приступу. Лакше нам је радити на стари начин. Навике да се тражи своје место у деоби колача још нису искорењене. Али, иста тако, недостају и нека системска решења и критерији.
Објекти
Без јасних програма који ће изразити и степен нашег интегрисања са спортским интересом удруженог рада и образовних установа, не може се укључити у нове форме и путеве изградње спортске политике нити се можемо уградити у иницијативе и акције које интересне заједнице за фискултуру покрећу и спремне су да подрже у свим општинама, у граду и републици. Повезивање наших клубова са интересним заједницама општина, као и успостављањем адекватних облика сарадње са одговарајућим заједницама образовања — један је од првих задатака ангажовања комуниста и свих активиста у нашим клубовима.
Београд је град у коме је материјална база — основни спортски објекти — подигнута на завидну висину. Сада се поставља питање њиховог рационалног коришћења. Ми сматрамо и предлажемо да то буде заједнички став на нивоу града и да су у том погледу две претпоставке битне: прво, неопходно је изградити солидне програме спортског и рекреативног коришћења објеката и обезбедити организацију и кадрове којима ће се сви планови моћи остварити; друго, управљање овим објектима треба дати у руке реализаторима спорта и представницима удруженог рада, из чијег дохотка се обезбеђују и основна средства за одржавање објеката.
Тенденције које покушавају да прикују своје парцијалне интересе, показале су управо у настојању да се објекти издвоје из политике развоја спортова који се на њима одвијају, да се из управљања потисну удружене спортске организације и да целокупан однос преведу на купопродају услуга. Комунисти ЈСД „Партизан“ су за она решења која обезбеђују одлучујућу улогу удруженог рада и његовог интереса за спортом као и нормално одржавање и репродукцију спортских објеката.
Овде су истакнути само неки од идејних и непосредних актуелних проблема који траже пуно политичко ангажовање комуниста који раде у свим нашим удруженим организацијама. Платформа за решавање ових и других проблема су ставови 10. Конгреса. Комунисти ЈСД „Партизан“ цене да је велики допринос њиховој конкретизацији на прилике у спорту Београда учињен са закључцима Градске конференције ССРН посвећене питањима фискултуре и спорта у нашем граду. ЈСД „Партизан“ даје пуну подршку овим закључцима. Они су нам олакшали и припрему овог уводног излагања и укупну оријентацију нашег данашњег саветовања. Ставови поменуте Конференције треба да се схвате као интегрални део материјала са којим смо изашли на ово саветовање. Комунисти ЈСД „Партизан“ преузимају обавезу да се ови закључци доведу до сваког члана наших удружених организација и да буду смернице и политички критерији за наше наредне активности у клубовима и друштву.