Стручни проблеми: „Тријумвират стручњака“. — Симоновски, Михајловић и Тома Калоперовић — сматрају да одбрамбени редови и конструктори игре заостају за навалним редом
У смирај једне августовске вечери, кишне и свеже, водили смо у башти стадиона ЈНА врло ватрен разговор о врлинама и слабостима новог тима Партизана. Били су присутни доскорашњи председник Драган Глигорић, затим потпредседник Драган Маловић, почасни члан Стјепан Бобек, стручњаци Симоновски, Боба Михајловић и Калоперовић и писац ових редова.
Евоцирана је утакмица са Звездом, предвиђало се све о сусрету са Динамом и држећи се оног — да је увек лакше далеко видети него тамо доћи — разговарало се о јесењој сезони и изгледима овог тима који је формиран али не још и исполиран.
Комотна одбрана
И на пријатељској утакмици са Графичаром (5:1) било је уочљиво да одбрана Партизана игра са бечком комотношћу: нема стриктног покривања, дозвољава се противнику да слободно прими лопту (нарочито Антић), па се тек онда иде у старт. Нема међусобног обезбеђења, често су сви у једној линији и зато истовремено испадају из игре. Индивидуална и колективна тактика су испод нивоа фудбалских квалитета свих играча па је то посебна брига стручног штаба.
— Чак се и на утакмици са Графичаром видело колико нам је одбрана „ваздушаста“ без Ђуровића, — констатује Тома Калоперовић, тренер првог тима. — Он даје тон озбиљној, оштрој игри и својом одговорношћу нагони и друге да тако играју. Нама је била потребна таква импулсивност, тај морал, упорност и борбеност којом Ђуровић игра. Он може и да погреши али се никад не предаје и ниједном директном његовом противнику неће бити лако. Не знам како је дошло до тога да одбрана Партизана последњих година игра тако поетски чисто и наивно. То је са становишта модерног фудбала неприхватљиво било да је у питању тактика или стил игре ма ког појединца. То је недопустиво и на исправљању тих недостатак радимо упорно.
Симоновски сматра да одбрамбени играчи првенствено морају да обављају свој основни задатак: да онемогуће противника, па тек онда да поспешују игру, иницирају напад и буду активни у свим фазама игре.
Без правог водитеља
Калоперовић је врло убедљив у свом тврђењу да овом тиму „црно-белих“ недостаје аутентични водитељ игре, човек у чијој би се глави осмишљавала игра и давао идејни правац. Ђорђић то није, јер увек има потез више. Тодоровић игра доста „отворено“, наглашава своја проигравања и споро се ослобађа лопте. Новајлија Куновац настоји да игра брже, има добар преглед али је сувише очекивати од њега да буде личност око које ће се окретати игра. Грубјешић игра једноставно, врло је покретљив, добро обавља дефанзивне задатке, али нема велике идеје, мада се убацује и прву линију напада и крајње професионално обавља свој задатак.
Наш средњи ред није оно што бисмо ми желели, — каже Калоперовић. — Без правовременог проигравања не можемо очекивати потпуно искоришћавање квалитета Завишића, Вукотића и Бјековића. Захтевамо од играча у средњем реду да убрзају игру, да што једноставније и директније упошљавају истурене нападаче. Наравно, за то је потребно да се и истурена тројка добро демаркира, да ствара угао за предају лопте, па да све буде што хармоничније.
Боба Михаиловић истиче да је и у европском и светском фудбалу највећи проблем истурени центарфор и „везисти“ какви су некад били Хидегкути, Божик, Бобек, Митић, Шекуларац, Ковачевић…
— И Младинић није без брига кад је у питању репрезентативни средњи ред, — истиче стари ас. — Владић, Јерковић, Пижон Петровић, Ивезић или било који други играч нису комплетни у оном смислу који то савремени фудбал захтева. Свакоме понешто недостаје. Наши „везни играчи“ су даровити, проницљиви играчи али им је главни недостатак дуго задржавање лопте и физичка спорост. Изузев Грубјешића нико од њих не може хитро и опасно да се убаци у шпиц напада и да будемо сигурни да ће већу контранападу противника бити на свом месту. Али, то није само наш проблем. Верујем да ћемо временом изменити у доброј мери схватање тих младића који дају печат стилу игре целог тима.
Ово је само део размишљања најодговорнијих стручних људи у Партизану, који на старту новог првенства на себи осећају очи јавности. Посебно навијача који са пуно оптимизма ишчекују крајњи резултат овог шампионата.
Трезвене анализе, бистар поглед који ништа не мути обећавају нам да ће у догледно време многи недостаци бити отклоњени. А тада ће и наша обзорја бити ведрија. Уосталом, на то имамо и права!