„Ефикасност“
Минули прелазни рок за фудбалере показао је два схватања Друштвеног договора.
Већина клубова водила је прво разговоре са клубом, а тек онда са играчем за кога су били заинтересовани. „Ефикаснија“ мањина прво је свршила ствар „у четири ока“ са фудбалером кога су жељели довести у своје редове, па када је он преко ноћи постао „стари навијач“ дотичног клуба ступило се у разговоре и са његовим клубом.
Партизан, као и увек, доследан у свом ставу и подршци позитивним стремљењима у спорту, остао је зато без три играча који су у своје нове клубове прешли по оној другој „ефикаснијој“ методи.
И на крају је као и увек објављено: „Сви преласци играча обављени су у духу постојећих прописа, према друштвеном договору и Самоуправном споразуму клубова Прве савезне лиге и осталих важећих прописа ФСЈ!?!
Када ћемо једном погледати истини у очи?!
Неконтролисано
Фудбалери Партизана добро су припремљени за предстојеће првенство. Стари ас и проверени учитељ Џина Симоновски са својим штабом стручњака за релативно кратко време учинио је много.
Форма је проверена на најспектакуларнији могућ начин. Вечити ривал је надигран. Сам резултат и не показује колико је реномирани и фаворизовани противник надигран.
И баш зато желели бисмо да упозоримо на неке детаље. Пријатељи смо оштре и бескомпромисне игре. Свакако, само ако она остане у границама фер плеја и ако је увек само циљ лопта, а не противничка нога.
Зато је био сасвим непотребан „бодичек“ Пејовића над Аћимовићем, а још депласираније одмахивање руком Голца на одлуку судије. Играчима таквог квалитета и реномеа то не доликује. И зато верујемо да се то више неће поновити.
Базени
Изградњом већег броја базена, у Београду је створен основни услов за развој пливачког спорта.
Морамо одмах рећи да при садашњем начину финансирања ти базени ниси довољно приступачна нашим пливачким клубовима. Њихово коришћење је прескупо.
Позната је чињеница, да ако желимо резултате у пливању, да треба и систематски радити са великим бројем пионира, почевши са узрастом од 6. година, па и раније. Да би се то постигло потребан је велики број термина у базенима и још више стручњака.
Међутим, у 1974. години пливачки клуб Партизан примио је укупне дотације у висини од 310.690. — динара, а само за потребу базена морао је те године да плати 311.930. — динара! А да би се постигли жељени резултати требао би се удвостручити број омладинаца, па према томе и број термина и тренера. Али, дотације су остале исте!
И вероватно нико не би поставио то питање да се на другој страни не троше велике суме новца за пливање!
На пример, за пливачка такмичења београдских школа у 1974. години утрошено је 25.000. — динара! У полуфинале и финале тог такмичења пласирали су се само учесници — пливачи Партизана и Црвене звезде!
И зато се оправдано поставља питање: да ли се средства намењена пливању у Београду, а која нису мала, троше на најкориснији начин за пливачки спорт?
Сигурни смо да не!