Владан Михајловић је у првој младости напустио такмичарски спорт, али је остао у њему и данас. — Најмлађи је председник клуба у ЈСД Партизан
Наш саговорник је Владан Михајловић, стручни сарадник СОФК Србије, секретар Комисије за финансијска и Комисије за организациона и кадровска питања, члан Председништва ЈСД „Партизан“ и садашњи председник клуба за дизање тегова Партизан.
Добро позната и радо виђена личност у спортским круговима.
Својим савесним радом и несебичним залагањем доста је помогао не само Партизану, већ уопште спорту нашем у главном граду и Републици.
У Партизану са ђачком капом
Владан Михајловић је спортску каријеру започео у родном Београду 1955. године, као петнаестогодишњи дечак. Обрео се у Партизану са неколико својих другова, а све у жељи да се што лепше развију, да ојачају. Од тренера Симе Видаковића, који их је оберучке прихватио, научио је много. Њему има да захвали јер га је упутио у основе технике дизања тегова, што му се овај спорт увукао у сваку пору и што је постао саставни део његовог живота.
Од првог дана када је крочио у теретану тренинг је схватио најозбиљније. Труди се да створи и негује сопствени стил и посебну технику дизања тзв. — дубоки чучањ, чији верни поклоник остаје све до краја своје спортске каријере.
Међутим, после извесног времена „црно-бели“ остају без тренера, који одлази у други клуб, препуштени сами себи да се сналазе како знају и умеју. Многи су тада напустили Партизан, али не и Владан, који ту остаје све до данашњег дана.
Владан Михајловић је убрајан у ред великих талената нашег дизачког спорта. Био је борац без мане и страха. Спортиста који је у датим условима достигао одређен ниво знања и технике, али који од тога даље није отишао. Није било тренера, да на време уочи његове слабости, да их на време отклони, да још више усаврши свој стил. Сазнање да мора још много да учи, а да нема од кога, да су његове могућности за даљи напредак минималне, било је пресудно да донесе коначну одлуку о напуштању активног бављења спортом. И без обзира што је инстиктивно осећао да може постићи више и да спорту није дао све оно што је могао да да, рекао је збогом дизању тегова и повукао се. Али, за разлику од других који су се враћали, он је остао доследан одлуци.
МИХАЈЛОВИЋ: Дилема је трајала кратко. Више нисам могао напредовати, а нисам желео да будем ни просечан такмичар. За врхунске резултате нисам имао услове, значи требало је отићи. И ја сам отишао, јер моја спортска каријера није имала никакве изгледе за већи успех.
— Ипак, за седам година колико сам се активно бавио спортом (напустио сам такмичење са свега 22 године), радио сам иако без надзора крајње савесно, систематски и интензивно, као да сам се спремао да оборим светски рекорд. И поред свега, биле су то најлепше и најуспешније године тешко-атлетског клуба, касније клуба за дизање тегова. Партизан је у то време 6 пута освајао екипно првенство Србије и 5 пута Куп републике. Био је други и трећи па екипном првенству Југославије и 2 пута финалиста Купа и имао више појединачних првака.
— Али жал за оним што нисам остварио, а могао сам да остварим и данас траје!
Из тог времена остали су подаци на лепе резултате које је Владан Михајловић постигао, али са којима он лично није задовољан. Био је јуниорски рекордер Југославије у лакој категорији у „избацивању“ са подигнутих 116 килограма. Годинама је био други на првенству Србије у сениорској конкуренцији, због чега је добио надимак „вечити други“, а само је једном успео да постане првак Србије у сениорској конкуренцији и узме златну медаљу, која му је надражи трофеј у каријери. Иначе, на ранг листи најбољих дизача у земљи заузимао је четврто место.
Несаломиви председник
Изузетно тешке тренутке у свом животу доживео је када је требало напустити активно такмичење, али не и рад у спорту. Привржен Партизану свим својим бићем остао је и даље да ради у клубу. Нашао је други смисао бављења спортом — посветио се тренерском позиву, постао је аматерски радник и функционер у разним форумима. Један је од многих спортиста, који је на време завршио факултет и укључио се у друштвено-политички живот Београда.
За Владана Михајловића се с правом може рећи да је изванредно озбиљна личност. Врло коректан у односима са својим колегама и сарадницима, свестан и ретко вредан, ужива опште поштовање, поверење и симпатије околине. Смирен, не пада лако у ватру и у најтежим ситуацијама. Увек насмешен, спреман да нађе праву реч за саговорника.
Због свих тих особина изабран је за секретара Основне организације Савеза комуниста СОФК Србије.
Велико признање за дугогодишњи рад и несебично залагање, да се Партизан после испадања из друштва најбољих, врати на старе позиције, добио је када је 1973. године изабран за председника Клуба за дизање тегова. Тако је постао најмлађи председник у Друштву (рођен је 1940. године) и не само по годинама, већ и по стажу.
Несаломљиве воље, храбро се ухватио у коштац са многобројним проблемима, који су током једне деценије нарасли толико, да су претили распадању клуба. У овако деликатној ситуацији Владан није седео скрштених руку. Потражио је помоћ и подршку својих пријатеља и пријатеља Партизана и уз свесрдну помоћ верних сарадника Михајла Антонијевића и Александра Васића, успео да оживи и препороди клуб, за који су многи сматрали да је „изгубљен“.
Пре свега у с клубу је створен сопствени јуниорски такмичарски кадар, који већ бележи изванредне резултате. Партизан данас у својим редовима има и рекордере и носиоце златних медаља са државног првенства. Податак с којим се може поносити. Тајна успеха лежи пре света у марљивом раду, а онда у чињеници да је неопходно неговати прави аматеризам, који влада у клубу од његовог оснивања.
О будућности Клуба за дизање тегова и животу у њему, данас не морамо бринути. Екипа је млада и перспективна. Резултате које бележи више су него добри и они су стимуланс више за постизање још бољих резултата.
Систематски рад, повољни услови за тренинг у новој теретани Стадиона ЈНА и обезбеђен стручни кадар, допринели су да последњих месеци влада велико интересовање међу омладином за овај спорт. Чињеница је да је дизање тегова све популарније и да је све више оних који се одлучују за овај користан и здрав спорт.
Све горе наведено говори у прилог томе да се у клубу ради добро, да га воде „праве“ руке младог ентузијасте Владана Михајловића и да је овакав начин рада у клубу једини и прави пут ка успеху.