Друже уредниче,

Редовно читам наш клупски лист и срећан сам што наш лист има највећи тираж у земљи у конкуренцији клупских листова. До сада сам вам писао два пута, али моји написи нису угледали светло дана. Ипак, нисам разочаран због тога, јер није срамота да будем мање вичан писању од других читалаца.

Ретко ми се укаже прилика да моје љубимце гледам, јер они у Загребу играју једном годишње, али не пропуштам да прочитам свако слово, у свим новинама, о Партизану. Мој је утисак да је штампа више наклоњена Црвеној звезди и Хајдуку него Партизану и Динаму, који ми је драг клуб.

Може да пише ко шта хоће, али једно остаје. То је да Партизан није ништа изгубио од своје велике популарности, чак мислим да постаје све популарнији. У Загребу, против Динама, то се најбоље видело. Сигурно једна трећина стадиона навијала је за Партизан. Где год дође Партизан пуни стадион. У Нишу је, на пример, публика срушила ограду, а у „Спортском прегледу“ сам видео да су се црно-беле заставе вијориле као усред Београда.

За тренутни пласман не бринем. Ове године наша шанса да будемо прваци је велика. Поручио бих нашим момцима да се не боје ни Хајдука ни Звезде, јер су сада бољи.

— Мирослав Млинарић, Загреб, Августа Цесарца 2-II